Kakve je savete sve dobio?
Večna dilema da li posle prevare priznati partneru ili ne – to pitanje se nedavno pokrenulo na domaćim društvenim mrežama.
Jedan korisnik Redita priznao je da je prevario ženu i da mu se to desilo prvi put u životu, iako je mislio da je tako nešto nemoguće.
„Nas dvoje smo četiri godine u braku, osam godina u vezi, i sad ako kažem da nam je sve super, znam da neće ići sa ovom temom, ali stvarno jeste; volimo se, zavisni smo jedno od drugoga, podržavamo se u svemu, trzavica gotovo da i nemamo, a planiramo i dete.“
I šta se onda desilo?
„Moj posao podrazumeva baš dosta seminara, dakle vrlo često se putuje na par dana na seminare i konferencije, a to je otkad prisustvujem tim dešavanjima jedna više nego upečatljiva prilika gde se ljudi muvaju na sve strane; bukvalno ako seminar podrazumeva odsedanje u nekom hotelu i bude neki večernji prijem ili mala fešta, tu bude u najmanju ruku baš opuštena atmosfera, da ne kažem muvanje na sve strane, i maltene ne biva bitno da li ima zauzetih, oženjenih, udatih. Ja skoro nikad nisam prisustvovao tim vannastavnim zborovima, uvek se pokupim sa seminara u sobu i celi dan se bavim poslom, ne jer se držim podalje nego sam introvert.“
Onda se situacija promenila.
„Ovog puta mi se desilo da me je iz sobe izvukla žena koju sam upoznao na seminaru, sedela je do mene, tu smo bili komentar na komentar, upoznali se, bilo klasično kolegijalno upoznavanje, na pauzama isto tako ćaskali… Međutim, sretnemo se mi predveče u lobiju, ona pita hoću li uveče do bara sa ostalima, nagovori me, istina lako, ali ništa nisam imao ni u podsvesti, rekoh ajde da ne ispadnem nekulturan.“
Kako kaže, on generalno ne voli alkohol, ali bilo ga je sramota da ne popije čašu vina kad je i ona naručila. A od vina je sve krenulo.
„Da ne lažem, bila je baš prijatna priča, opuštena, dosta smeha, zezanja, čaša na čašu, sve bivalo opuštenije i zanimljivije… Normalno smo razmenili bračne statuse, ja oženjen, ona udata dosta duže (inače je starija manje od 10 godina) i kroz tu priču dotaknemo se mi i toga kako se ljudi olako spanđavaju sa drugima na seminarima… E sad, šta se i kako desilo, ja se tačno i ne sećam… Kako smo pričali sve više i pili, nekako smo bivali bliže jedno drugom, utoliko jer beše dosta bučno, pa se stalno nešto približavali, i u jednom trenutku mi se poljubismo, bukvalno kao magnet neki. Ko je koga prvi, pojma nemam. Znam samo da smo se cerekali i nastavili. Ono što je najgore, meni ni u jednom trenutku nije palo na pamet da odstupim, i tako smo se prilično dugo ljubakali.“
Da li je bilo nešto više? Kaže – nije.
„Neko otrežnjenje je došlo kad je ona otišla u WC, bukvalno u međuvremenu je mene spucao momenat šta se dođavola dešava. Kad se vratila, videla je ona to, i bilo je dosta čudno, nije bilo nikakvih predlaganja ono kao soba/seks i slično, došlo je do toga da smo se pozdravili samo… I to beše da smo se videli poslednji put, ni razmenjenih brojeva, mreže ni nemam, ništa.“
Nakon toga njega je jako počela da grize savest, imao je mučninu, bio rasejan, konstantno se preispitivao.
„Kući kad sam došao, žena je primetila da nešto nije u redu, pravdao sam se par dana da je toliko bilo zamorno i nesnosno da mi je iscrpilo volju za životom, mislim da ne može ni da pretpostavi zbog čega je… Sada sam u nekom modu da sebe stalno podsećam da makar nabacim masku da se ne vidi to utučeno stanje. E sad, da priznam nema šanse… Nema šanse da ženu izgubim zbog ovoga, ma šta neko rekao, to mi je nedopustivo… Nije fer, znam, ali računam da mi je opomena ovo izjedanje i znam sad stvarno da nikad ovo više neću ponoviti jer je organski jedna ogavština… Ali me brine koliko će da traje, da li će vremenom postati lakše i pasti u zaborav…“
Cela ova ispovest pokrenula je lavinu komentara, ali ubedljivo najveći broj dotičnom muškarcu kaže – prećuti.
„Odnesi u grob ako nemaš nameru da ponoviš.“
„Ništa nemoj da pričaš nikome. Ako neko nekada pomene, pravi se da ne znaš o čemu priča i da nije istina. Nikada ne priznaj – ako želiš da sačuvaš ono što imaš sa partnerkom. Naravno, podrazumeva se da imate tradicionalnu vezu, a ne otvoren brak. Nešto si naučio o sebi. Iskoristi iskustvo za ubuduće. Ako moraš, idi kod psihologa kojeg prvi put vidiš u životu i reci mu. Nipošto poznatim osobama. Sve se sazna pre ili kasnije, a ako se sazna – veza kakvu sada imaš neće više postojati. Možda i ostanete zajedno, ali tu gde je puklo poverenje, pa krpljeno, uvek ostaje čvor da se o njega saplićete. Ako želiš da ostaneš u vezi kakvu sada imaš, nosi teret sam. I da te ne voli, ima ego. Tu svi padaju. Ako ne odmah, onda na prvom sledećem problemu, ili nakon 10 godina. Sa gubitkom poverenja treba živeti.“
Dodaju drugi da je, kako navode, glupo da brak strada zbog poljupca.
„Stoga, moj je savet da prećutiš, pogotovu ako često ideš na seminare jer svaki naredni put će biti nepoverenja za koje si realno sam kriv, ali nisi napravio ne znam kakav prestup.“
„Ako si srećan sa svojom ženom kao što kažeš, onda zaboravi da se to ikad desilo. Nemoj da joj govoriš ako će to ugorziti brak i ćao. Previše razmišljaš o nečemu što bi se moglo da se izjednači sa time da si se s nekim dodirnuo ramenom ili bilo kojim delom tela, ako ga banalizujemo.“
Poručuju mu i da je sasvim dovoljno to što se pokajao, ali i da ne svaljujuje teret na ženu.
„Ako je sve zaista kako si napisao, ti si očigledno napravio grešku i zažalio zbog toga. Bilo kakvo deljenje ove informacije bi bilo sebično i samo isključivo da bi tebi olakšalo savest. Njoj ne bi ništa bilo lakše, naprotiv, osudio bi je da nosi tvoju grešku na svojim plećima, u najmanju ruku, što nije zaslužila. Nije ni ovo, po tvojoj priči, ali desilo se. Dakle, ako si iskren u svojim emocijama i ovo je bilo kratko i neozbiljno proklizavanje, nosi to do groba, ali ne tako što ćeš da sve kompenzuješ u braku, nego normalno sve i sam sa sobom se izbori. Pogrešio si, dešava se, čovek je živo biće, a ne robot. Mnogo bitnije od činjenice da si pogrešio je koju si pouku izvukao i koliko ti je ova greška uradila neku vrstu emotivne rekalibracije i kakav ti je osnov za dalje. Ako pak misliš da su se probudile bubice koje nisi znao da postoje ili slično, onda je ljudski da porazgovaraš sa suprugom.”
Tek pojedini tvrde da je, kao i uvek, najbolje biti – iskren.
„Treba da joj kažeš i na njoj je da odluči želi li da ostane s tobom ili ne. Sebično je da ćutiš. Da je stvarno poštuješ, rekao bi istinu i prihvatio šta god je njen izbor jer je i ona osoba vredna istine i kontrole nad svojim životom.“
A kako biste reagovali u sličnoj situaciji?
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
