Kako je kad vas osoba koju najviše volite "pravi ludom".
Ronija Frejzer, koja je danas terapeutkinja za oporavak od traume, izgubila je svaki osećaj za realnost kada je njen narcisoidni partner počeo da njome manipuliše i kontroliše je.
Ona je za Stylist podelila svoju ispovest – koju prenosimo u celosti.
„Narcisističko zlostavljanje, za one koji ranije nisu čuli za taj termin, oblik je emocionalnog zlostavljanja koje vrši neko ko ima narcističke osobine ličnosti.
Ove osobe imaju tendenciju – bilo svesno ili nesvesno – da koriste manipulativne reči, jezik, ponašanja i ‘igrice’ da oštete, izmene ili na drugi način kontrolišu ponašanje svog partnera.
Narcisoidno zlostavljanje ostaje jedan od najmanje priznatih (i najmanje shvaćenih) oblika zlostavljanja. Kao rezultat toga, može biti neverovatno teško shvatiti kada ste zarobljeni u vezi sa narcisoidnim zlostavljačem.
Znam, jer se meni to desilo.
U to vreme, živela sam svoj život iz snova u Kaliforniji, za koji su mi bile potrebne godine da izgradim. Imala sam veoma uspešnu karijeru kao šefica finansija za višemilionske međunarodne poslovne operacije, prelepu kuću u brdima Holivuda, sunce i palme svuda oko sebe – zaista sam se osećala na vrhu sveta.
Na žurci jedne noći, prijatelj me je upoznao sa tipom koga sam ‘stvarno morala da upoznam’. Da budem iskrena, nije me odmah privukao; jednostavno nije bio moj tip. Dva dana kasnije, međutim, on je bio moje sve.
Bio je ljubazan, nežan i pažljiv, i činilo se da me je potpuno razumeo. Bombardovao me je komplimentima (tehnika poznata kao ‘bombardovanje ljubavi’, u kojoj nasilnik zatrpava partnera komplimentima da bi suptilno, ali vrlo brzo stekao ogromno poverenje, kako bi onda mogao da manipuliše njime). Njegov dodir takođe kao da nije bio sa ovog sveta; on je zapravo bio taj koji me je naučio šta je nežnost.
U ranim danima naše veze, osećala sam se viđenom, saslušanom, cenjenom i iskreno voljenom. U stvari, nisam mogla da verujem da je neko toliko zaljubljen u mene; nijedan muškarac nikada nije bio tako dobar prema meni i tako dobro postupao prema meni.
Pomoglo je i to što smo delili mnogo zajedničkih interesa, istih strahova i nesigurnosti. I, naravno, imao je tužnu priču iz detinjstva – onu koja me je naterala da poželim da ga spasem sa svom ljubavlju koju sam mogla da pružim.
Ali, mesec dana kasnije, ceo moj život se srušio. Čovek u koga sam se zaljubila pretvorio se u čudovište; u nekog ko je hladan, dalek i surov.
Nestajao bi danima i noćima, a uvek bi se potrudio da saznam da postoji još jedna žena koja više zaslužuje njegovu pažnju, čineći da se u tom procesu osećam potpuno bezvredno. Prestao je da odgovara na moje poruke, ostavljajući me da u panici razmišljam gde je on i šta sam pogrešila.
U početku sam se, naravno, zauzimala za sebe, ali svaki put kada bih to pokušala, na kraju bismo se svađali – i u roku od nekoliko minuta bih postala toliko zbunjena njegovim zamršenim razgovorom, da nisam mogla ni da se setim o čemu je pričao. Zatekla bih se kako se izvinjavam za sve što sam navodno uradila, moleći ga da me više ne ostavlja.
Ove svađe bi ponekad trajale cele noći – i ne samo što bi me emocionalno iscrpljivao, već me je namerno lišavao sna. Kad se nismo svađali, terao bi me da ga čekam cele noći, jer je znao da sam previše nervozna da zaspim ako on nije kod kuće. Nedostatak sna je veoma štetan za naše mentalno zdravlje i, vrlo brzo, više nisam imala snage i vere u sebe. Moja stvarnost je postala nepostojeća.
Pričao bi mi o stvarima koje sam navodno rekla ili uradila dok smo bili napolju, govoreći mi da sam ga osramotila. Ko je bila ta žena o kojoj je govorio? Nije zvučalo kao da sam to ja, ali on je stalno menjao narativ, sve dok ništa čega sam mislila da se sećam nije više bilo istinito.
Tada nisam znala ništa o gaslightingu i nisam shvatala da sam izmanipulisana; moje ponašanje je postajalo sve iracionalnije, počeo je da me naziva ludom, a ja sam počela da mu verujem. Kao i svi ostali.
Ako se pitate zašto nisam jednostavno otišla, morate znati da veza sa narcisom nije ništa slično normalnoj vezi; veoma su dobri u tome da budu šarmantni kada imaju spoljnu publiku. Međutim, u privatnosti vašeg doma, sve je drugačije.
Svi mi imamo gradivne blokove koji čine ono što jesmo: emocionalne, finansijske, relacijske, aspirativne. I pošto sam mu verovala i delila sa njim svoje nade, snove, ali i strahove i nesigurnosti, nesvesno sam mu dala municiju koja mu je bila potrebna da me uništi. Počeo je da izvlači jedan građevinski blok za drugim, sve dok se život koji sam izgradila nije srušio oko mene.
Ipak, verovala sam da je naša ljubav prava. Mislila sam da, ako ga samo više volim, mogu spasiti njega i nas. Iskreno, pomisao da ga izgubim ispunila bi me čistom panikom, toliko da sam doživela fizičke simptome, kao što su drhtanje i otežano disanje. Sećam se da sam u jednom trenutku rekla: ‘Ne znam šta nije u redu sa mnom. Osećam se kao zavisnik’.
‘Crvene zastavice’ su bile tu, ali sam ih sve ignorisala. Igrao je ‘toplo i hladno’ po volji, raspoloženja su mu bila nepredvidiva. Njegovi postupci nikada nisu odgovarali njegovim rečima i, iako nikada ranije nisam iskusila anksioznost, sada sam hodala po ljusci jajeta svakog minuta, svakog dana. Znala sam duboko u sebi da nešto nije u redu, osećala sam to u stomaku. Ali sam nastavila da potiskujem svoju intuiciju i ipak mu se prepuštala; sve što sam želela je da me voli kao što je voleo.
Ipak, niko izvan mog užeg kruga nije pretpostavio da je nam veza nije savršena. Pojavljivala sam se na poslu kao da se ništa ne dešava, radeći 60+ sati nedeljno. U isto vreme, međutim, bila sam prožeta ozbiljnom anksioznošću i nisam prepoznavala osobu koja mi je uzvratila pogled u ogledalu. Postepeno sam gubila svoje prijatelje, ali, dok je gubitak njih bio težak, gubitak sebe je bio još gori.
Oporavak od narcisoidnog zlostavljanja je veoma usamljen poduhvat. Narcisoidno zlostavljanje u to vreme nije bilo prepoznato, a bilo je malo dostupnih informacija, tako da me niko nije razumeo. Znala sam da moja jedina šansa da se izvučem jeste da se udaljim, izbrišem i blokiram njega i sve koji su povezani sa njim – i nestanem.
Provela sam sledeće dve godine skrivajući se, jedva napuštajući kuću i naporno radeći da se ponovo izgradim kao osoba.
U tom procesu, nisam se samo vratila na noge i povratila svoje mentalno zdravlje – takođe sam uspela da postanem ono što je oduvek trebalo da budem. Danas sam terapeutkinja za oporavak od traume, posvetila sam svoj život pomaganju drugim žrtvama zlostavljanja. Ne samo da se oslobode, već i da se oporave“, piše Ronija Frejzer.
***
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
