Da, žena se stvarno tako preziva i carica je!
Znate onu staru foru: „Ako ne znaš nešto, pitaj ženu sa dva prezimena“. Glupa je, zar ne? Pre svega jer pothranjuje onaj drevni stereotip da prezime prilikom udaje dodaju samo intelektualke, feministkinje ili neka treća vrsta savremenih žena koje misle da su mnogo pametne. Drugo, prosto je glupa fora.
Poslednjih dana na srpskom Tviteru ovo je tema broj jedan nakon što je jedna tviterašica upitala da joj se objasni koja je svrha dodavanja prezimena. Večito polarizujuća tema i ovog puta je pokrenula lavine komentara i sukobljenih mišljenja, a mi smo na tom tragu odlučili da pitamo naše čitateljke „Zašto žene kad se udaju ne zadrže svoje prezime“.
U desetinama komentara bilo je najrazličitijih, od smrtno ozbiljnih i tužnih do zabavnih i tragikomičnih. Posebno nam je za oko zapala čitateljka sa najzanimljivijim prezimenom koje smo čuli u poslednje vreme – Mirjana Kobasica. Logično, morala se našaliti na sopstveni račun: „Zato što drugačije ne bih imala ovako otkačeno prezime. Zadržala ga i nakon razvoda“.
I Ivana je kako kaže, zadržala devojačko prezime.
“To se nijednog trenutka nije dovodilo u pitanje. To sam ja, od rođenja i ne mogu tek tako za dan postati neko drugi. To je poštovanje prema samoj sebi i porodici iz koje potičem”.
Sa njima je saglasna i Ana.
“Ja sam prilikom udaje zadržala svoje prezime i nikad mi ne bi palo na pamet da ga menjam.To je gubitak identiteta po mom mišljenju”.
Jedna Vesna je priznala da se kaje što nije zadržala svoje prezime.
„I ja se to sada pitam, uzela sam muževo prezime ali me stalno muči zašto nisam zadržala i svoje. Kao da sam se odrekla dela sebe“.
Radicu je naše pitanje malo i naljutilo: „Još jedna nametnuta tradicija, da bi kasnije deca i majka imala isto valjda… Mislim i brak i promena prezimena treba da izađu iz tih starinski okvira, ali zamislite na primer mene, živim u jednoj selendri, gde svako o svakom sve zna, i ja kažem zadržavamo svoje, a svi dušebrižnici, dobronamernici, kažu ukućanima pošto živimo u rodovsko plemenskoj zajednici, ona od starta ne poštuje, došla u vašu kuću, ne ceni vas, muž tradicionalista, pa koja svadba i rasprava bi bila…“
Jedna Vesna ide korak dalje i pita se: „Zašto se venčaju uopšte… Papir nije merilo srećnog braka“, napisala je Vesna.
Međutim, ima i onih koje se ne slažu s ovom strujom mišljenja.
„Uzela sam muževljevo prezime, živim kao kraljica i carica zajedno, ništa mi ne fali. Deca mi po našoj staroj tradiciji zamislite nose muževljevo prezime kao i ja. Na društvenim mrežama sam stavila i devojačko da bi me drugari iz detinjstva lakše prepoznali. To da li ću se prezivati po mami i tati ili ću uzeti muževljevo ili poštarevo prezime ne menja činjenicu da treba da volim sebe na zdrav način. Treba da znam šta neću u životu i koji je moj cilj. Da uredim sebi život kako meni odgovara i da budem voljena, mažena i pažena od strane muža i moje dece, rodbine i prijatelja. Prezime nije odrednica da li ću srećno živeti ili ne, a to je suština kojoj valjda svi stremimo. Je l bitno koje sam prezime uzela?“ napisala je jedna Sanja.
I Gordana je na ovu temu imala dosta burna osećanja:
„Pretpostavljam zato što je nekad, u davna vremena, ona odlazila iz roditeljske kuće u kuću svoga muža gde je i rađala decu, pa bi tako bilo logično… Danas je sve drugačije… Nema ljubavi, samo strast, egoizam, interes… Jedni druge optužuju za nasilje (muževi) ili penjanje na glavu (žene)… Brak je danas rat, a nekad je bio „nije lako, al zajedno smo jači“. Ja jesam za brak, za menjanje prezimena u muževljevo, za podelu muško-ženskih uloga i za maksimalan napor obe strane da se brak očuva bez obzira na brojna moderna suptilna iskušenja. Ko nije spreman na muku, ne treba ni da se venčava, a kamoli da menja prezime. Pa sklapaš brak, ideš u njegovu kuću i sa njim stvaraš porodicu. Normalno je da uzimaš njegovo prezime ako ga voliš“, napisala je ona.
A šta vi kažete?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
