Anonimna spisateljica, koja je u tridesetim godinama, za "Business Insider" odlučila je da objasni zašto je postala sponzoruša.
„Pre šest meseci, odlučila sam da postanem sponzoruša“, počinje svoju priču anonimna žena.
Rekla je da su njeni razlozi za tu odluku bili sasvim jednostavni.
Pročitajte još:
„Bila sam frustrurana izlascima sa muškarcima u mom gradu – možda sam jednostavno imala jedan previše Tinder dejt koji se završio osrednjim razgovorom. Moj svakodnevni posao nudi mi kontrolu nad rasporedom, jer ne radim tradicionalno od devet do pet. Želela sam da povećam prihode i zabavim se, pa sam rešila da nađem sponzora“, priznaje.
Za sebe kaže da je žena koja je otvorenog uma, pa je zaključila da će joj stil života sponzoruše sasvim odgovarati. Tako je otvorila nalog na stranici koja povezuje žene i sponzore – SeekingArrangement.
„Za pola godine od tada upoznala sam neke vrlo zanimljive ljude – a da ne spominjem da sam primila hiljade dolara u gotovini, putovala širom zemlje, odsedala u hotelima i restoranima sa pet zvezdica i dobijala skupe poklone poput cipela i odeće koju obično nisam mogla da priuštim“, opisala je.
Kako je zapravo biti sponzoruša? Pre ulaska u taj svet, morate znati zašto to radite, kaže ova žena.
„Da li želite stalni priliv novca i da li imate na umu određeni iznos? Da li su vam problem računi koje želite pokriti? Da li želite poklone, kupovinu i putovanja? Imati jasnu predstavu o tome šta želite je ključno“, savetuje ona.
„Da li volite da izlazite sa starijim muškarcima? Zato što su sponzori obično stariji od žena sa kojima izlaze. Koliko vremena želite da provedete sa sponzorom? I da li vam trenutni način života daje slobodu da to činite“, još neka su od pitanja koja ona kaže da treba da se postave sebi.
„U šest meseci otkako sam postala sponzoruša, započela sam veze sa muškarcima koji mi plaćaju 500 dolara za izlazak i kupovali su mi cipele i odeću od dizajnera koje sama sebi nikada ne bih mogla da priuštim. Večerala sam u restoranima gde je račun iznosio 400 dolara, a i dalje bismo odlazili gladni. Vikende sam provodila skrivena u hotelima sa pet zvezdica, lenjo naručujući hranu u sobi“, opisuje.
Ipak, loša je ideja da zavisite od sponzora finansijski, jer zapravo nikada nema garancija za to što radite.
„Pored toga, finansijski očaj vas čini ranjivim na zlonamerne muškarce koji nemaju nameru da budu sponzori, ili bi to moglo da vas navede da izlazite sa muškarcima sa kojima inače ne biste“, upozorava.
Takođe naglašava da je anonimnost od presudnog značaja.
„Moj nalog na internetu ima generičko ime i ne otkrivam svoj pravi identitet – u nekim slučajevima čak ni nakon što se lično sretnem sa sponzorom“, kaže, dodajući da fotografije na tom nalogu ne koristi na društvenim mrežama.
Ističe da sponzori ne traže samo mlade žene.
#related-news_0
„Mislim da je najčešća zabluda da sponzori žele da se zabavljaju samo sa 18-godišnjim plavokosim modelima. Ovo je uglavnom netačno – biti privlačna svakako pomaže, ali sponzoruša može postati bilo koja žena u bilo kojim godinama. Ne obeshrabrujem se i trudim se da privučem samo muškarce za koje mislim da će me smatrati privlačnom“, ispričala je.
Postoji i više vrsta sponzora – neki plaćaju u kešu, neki u poklonima poput odeće ili putovanja. Ali ima i prevaranata.
„Da biste izbegli da postanete žrtva takvih, nikada ne bi trebalo da započnete intimnu vezu sa sponzorom dok ne dobijete novac“.
Primetila je da su većina sponzora oženjeni muškarci, što zahteva diskretnost.
„Ako vas vide u javnosti, to bi moglo da mu izazove lične ili profesionalne probleme, a da ne pominjemo da bi vam moglo smanjiti prilike za novac. Lično nisam imala problema sa zabavljanjem sa sponzorima koji su bili oženjeni. Najzad, oni su bili oni koji su mene kontaktirali – pa ako su spremni da mi šalju poruke i dogovore se o aranžmanu, spremni su da to učine i za nekoga drugog“, kaže.
Dosta se brine o svojoj bezbednosti kad ide na sastanke sa sponzorima.
„Kao prvo, uvek je dobro obavestiti ljude gde se nalazite kada se upoznajete sa strancima sa interneta. Kažem svojim sponzorima da imam prijatelja koji će me proveravati i nikada na to nisam dobila negativnu reakciju. Svi su saglasni – bezbednost je na prvom mestu“, kaže i dodaje da nikada ne daje svoju adresu kada joj nude Uber vožnju, kao i da uvek traži keš.
Sebe ne smatra seksualnom radnicom, iako ima odnose sa sponzorima.
„Neki muškarci na SeekingArrangement-u žele da potroše 200 dolara za brzu zabavu. Drugi muškarci će želeti da vam daju mesečnu naknadu za sastanke, za intimnu vezu ili čak brak. Ja sam negde u sredini. Ne uživam u druženju na jednu noć, ali definitivno uživam u intimnoj vezi, mada ne bih smatrala to nečim što će da potraje, ni sa jednim sponozorom“, iskrena je.
Uprkos tome što su retki, ima sponzora koji ne traže seks.
„Zapravo, do sada sam upoznala dvojicu, ali ne tako što sam tražila takav aranžman. U jednom slučaju, muškarac je imao nedoumica u vezi sa intimnošću, pa mi je platio popodnevni čaj uz društvene igre“, ispričala je.
Najzad, kaže da život sponzoruše nije za svakoga, ali njoj savršeno odgovara.
„Da biste postali sponzoruša, potrebno je puno strpljenja i volje da idete na loše dejtove pre nego što nađete nekoga sa kim želite da uspostavite vezu. Ali može biti neverovatno korisno i veoma zabavno. Otišla sam na više letova, dobila sam širok spektar naknada i poklona, a tokom kratkog vremena kao sponzorša upoznala sam vrlo zanimljive ljude“, zaključuje.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
