Trio fantastiko.
Odrasla sam u srpskoj tradicionalnoj porodici u kojoj su me roditelji naučili da je ljubav moguća isključivo između jedne žene i jednog muškarca i da je svaki ljubavni odnos koji izlazi iz tog okvira nemoralan i neprirodan.
Iako se nisam slagala sa njihovim uverenjima, bilo mi je lepo u mojoj mladosti gde su se monogamija i heteroseksualnost podrazumevali. Međutim, jedan par je uspeo da mi pokaže da nije sve tako crno-belo i da je ljubav višeslojna i bezgranična.
Mariju, zvaćemo je tako, sam znala iz grada – viđale smo se po žurkama i imale smo zajedničke prijatelje. Iako se bavila “ozbiljnim” poslom, bila je jako luckasta i prepuna neke divljačke energije zbog koje mi je bila jako simpatična.
Obe smo se složile da je jako glupo što se stalno srećemo u gradu i da bismo umesto toga mogle da ugovorimo neko viđanje. To se i dogodilo – našle smo se u jednom kafiću, ali je sa njom došao i njen momak, zvaćemo ga Aleksa.
Marija i Aleksa su bili u nekoj polu-otvorenoj vezi, što meni nije bilo baš najjasnije. Nisam mogla da shvatim kako možeš da voliš nekoga i da se ponekad viđaš sa drugim ljudima. Oni su bez ikakvog ustručavanja pričali o tome preda mnom, dok sam ja davala sve od sebe da razumem taj koncept.
Cela ta priča mi je bila jako intrigantna i u jednom momentu sam skapirala da se ložim na njih. I na nju i na njega. Nisam mogla to da sakrijem, niti sam želela, pogotovo što sam znala da nije jednostrano.
Nas troje smo tako počeli da se družimo, ne znajući da će naš odnos postati dosta ozbiljniji. Odbijala sam da lepim bilo kakve etikete, jer nisam umela da definišem šta smo mi. Znala sam samo da mi je lepo sa njima i da mi prijaju.
Njima poliamorija nije bila strana – nekoliko puta su pokušali da uključe treću osobu u njihov odnos ali to se uvek završavalo na isti način – svaka devojka bi pokušala da Aleksu “preotme” od Marije, što je bilo nekako očekivano jer je on bio mnogo dobar frajer.
Meni to nikada nije bio cilj – volela sam ih oboje na različite načine, oni su to osetili i zbog toga sam se i ja njima svidela. Nisam ih nikada upoznala sa roditeljima naravno, ali sa drugaricama jesam i iako nisu mogle da razumeju šta se to dešava između nas troje, videle su da sam srećna.
Ovaj par je uspeo da totalno preokrene moje dotadašnje stavove koje sam imala o ljubavnim odnosima. Pokazali su mi da ljubav ne mora biti usmerena samo ka jednoj osobi i da je apsolutno moguće voleti više ljudi istovremeno.
Zahvaljujući njima izašla sam iz nekih svojih kalupa i dopustila sebi da se maksimalno otvorim i odbacim neka razmišljanja koje mi je društvo nametnulo. Nažalost, kako su naša viđanja postala učestalija, ja sam se sve više osećala kao Kristina u Vudi Alenom filmu “Viki Kristina Barselona”.
Nakon skoro dve godine druženja sa Aleksom i Marijom, uvidela sam kompleksnost poliamornog odnosa. Počela je da mi smeta moja pozicija “treće osobe”, iako me oni nikada tako nisu tretirali.
Sve nesuglasice i svađe koje su se desile, su uvek bile između njih dvoje i ja bih se tada uvek osećala izopšteno. Želela sam i ja da se svađam i da učestvujem u svemu, a ne da budem nemi posmatrač.
Ophodili su se prema meni kao prema princezi i to mi je u početku jako prijalo jer mi je hranilo ego, ali vremenom je počelo da me guši. Želela sam da svo troje budemo donekle ravnopravni u odnosu, ali je to bilo nemoguće.
Naš trio fantastiko se na kraju i raspao. Marija i Aleksa nisu imali iste planove za budućnost i odlučili su da raskinu. Tog momenta je i moja komunikacija sa njima prestala.
Uprkos tome što mi je ovo iskustvo promenilo život i pomoglo da prevaziđem određene blokade, ne bih ga ponovila. Verujem da su njih dvoje su ušli u moj život sa razlogom i zahvalna sam im na svemu. Međutim, da bi poliamorni odnos opstao, potrebno je da svi tačno znaju gde je njihovo mesto i da budu okej sa tim. Potrebno je da svi ulažu mnogo napora i truda da bi takav odnos opstao, jer je dinamika između tri osobe mnogo kompleksnija od one između dve.
***
Bonus video: Borba protiv nasilja nad ženama: Somborske šnajderke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
