Naučnici su 1991. godine snimali jedan par u magnetnoj rezonanci dok su imali seks.
Ida Sabelis i njen dečko Jap imali su seksualni odnos u aparatu za magnetnu rezonancu zbog nauke još 1991. godine.
Oni su se odlučili na taj korak nakon što je njihov prijatelj, holandski naučnik Menko Viktor „Pek“ van Andel, želeo da otkrije šta se dešava u našim telima kada imamo seks.
Ida je pristala da učestvuje u projektu zato što je bila strastvena antropološkinja koja je svoju mladost provela boreći se za ženska prava.
Prvobitno je Jap trebalo da leži na Idi, u misionarskoj pozi, ali je Ida odustala od ideje.
„To je poza koja me uopšte ne uzbuđuje“, objasnila je ona.
Sve je počelo kada im je njihov prijatelj Pek objasnio da ima ideju za veoma poseban i veoma originalan komad „body arta“. Želeo je da stvori sliku ženskih reproduktivnih organa tokom seksa, koristeći magnetnu rezonancu. Kao i rendgenski zraci, ove mašine omogućavaju lekarima dijagnostiku – ali niko nikada nije koristio magnetnu da bi video unutrašnjost ženskog tela tokom odnosa.
Ida je bila skeptična, ali zaintrigirana. Pek je možda bio malo ekscentričan, ali je takođe imao diplomu iz medicinskih istraživanja. Tako je nakon nekog razmišljanja i dugog razgovora sa Jupom pristala.
Pek je bio u pravu kada je rekao da niko nije koristio magnetnu rezonancu za pregled ženskih unutrašnjih polnih organa, ali su drugi sigurno pokušali da koriste svoju maštu. Najpoznatiji rani primer bio je Leonardo da Vinči, koji je negde između 1492. i 1494. skicirao ilustraciju muškarca koji gura svoj penis u vaginu. Telo i lice žene se ne pojavljuju na crtežu, već samo njeni reproduktivni organi.
Skoro svi dijagrami koji se nalaze na kutijama tampona i u knjigama o seksu prikazuju vaginu kao pravi tunel. Penisi se ne savijaju, niti se na bilo koji način prilagođavaju ženskom obliku. Samo ulaze pravo i izlaze pravo napolje, kao što je da Vinči pretpostavio. Ali niko nikada nije stvarno proverio njegovu skicu magnetnom rezonancom, tako da niko nije znao da li je da Vinči bio u pravu.
Jap je bio zabrinut da neće dobiti erekciju, ali Ida je zamahnula rukom i otkrila da to nije problem. Zatim su se smestili na svoje mesto i kako Ida opisuje, „u tubi je postalo prijatno toplo i zaista su uspeli da uživaju jedno u drugom na poznat način.“
S vremena na vreme kroz zvučnik bi naučnici davali uputstvo i oboje bi prasnuli u smeh.
„Erekcija je u potpunosti vidljiva“, rekao bi neko iz kontrolne sobe. „Zadrži tu pozu.“ Onda bi pokušavajući da se ne nasmeju, Jap i Ida pokušali da leže potpuno mirno, Jap u Idi, dok je magnetna rezonanca zveketala oko njih.
Posle su ih izvlačili iz mašine, gole i znojave „kao lepinje iz rerne“. Ida i Jap su se zatim obukli i požurili u kontrolnu sobu da vide slike koje su kreirali.
„Kada sam ih videla, shvatila sam koliko se uklapamo“, kaže Ida. „Bile su prelepe! Postojale su vrlo jasne karakteristike obe naše unutrašnjosti, uključujući granicu između naših stomaka. Pokazalo je toliko detalja da sam ostala bez reči.“
Jedna osoba u prostoriji koja nije ostala bez reči bio je Pek van Andel. Gledajući snimak, odmah je video da je Japov penis u obliku bumeranga. U unutrašnjosti Japovog tela, pravio je ugao od oko 120 stepeni, što Leonardo da Vinči nikada nije nacrtao. U tom trenutku Pek je znao da su postigli nešto značajnije od umetničkog projekta.
Nakon što je odlučio da je potrebna detaljna studija koja uključuje više parova, proveo je narednih nekoliko meseci lobirajući kod uprave bolnice u Groningenu sve dok i šefica ženske medicine i šefica radiologije nisu dali zeleno svetlo.
Između 1991. i 1999. godine, osam parova i tri neudate žene imale su seks u magnetnoj rezonanci ukupno 13 puta. Svi ovi naknadni eksperimenti su rađeni u misionarskom položaju, koristeći dobrovoljce starije od 18 godina kojima je rečeno da mogu da prestanu u bilo kom trenutku. Niko nije, ali kako Ida ističe, niko od muškaraca kasnije nije mogao da završi test bez vijagre.
„Bili smo jedini par koji je to uspešno uradio bez vijagre“, kaže ona, ponosno. „Za mene je eksperiment bio svedočanstvo o mojoj i Japovoj sreći. Mislim da je to nešto što je novinama promaklo: koliko mora da bude povezan par da bi nastupio pod ovakvim uslovima.“
Konačno, nakon osam godina „British Medical Journal“ objavio je rad nazvan „Magnetna rezonanca muških i ženskih genitalija tokom koitusa i ženskog seksualnog uzbuđenja“.
„To će verovatno postati moje nasleđe“, priznaje Ida, koja je sada profesorka organizacione antropologije na amsterdamskom Univerzitetu Vrije.
Osim zapažanja o savijenim penisima, otkriveno je još nešto što je bilo zaista neočekivano, a to je efekat koji seksaulani odnos ima na žensku bešiku. Kao što mnoge žene mogu potvrditi, postoji nešto u vezi sa vaginalnim seksom što podstiče da se bešika brzo puni, kao što je primećeno kod svake učesnice tokom 13 eksperimenata. I do danas naučnici još uvek nisu sigurni zašto.
„Na svakom poslednjem snimku mogli smo da vidimo veliku, punu bešiku, iako je većina žena otišla u toalet pre nego što je ušla na magnetnu rezonancu. Mislimo da bi to mogao biti način evolucije da se žene nateraju da uriniraju nakon seksa. Možda su naši preci razvili ovu funkciju da bi izbegli infekcije urinarnog trakta, ali to je samo hipoteza“, objasnio je Pek.
Ida i dan-danas kaže da se njeni prijatelji i porodica još uvek smeju seksu koji je imala u magnetnoj rezonanci, bey obzira na to što su svi visoko obrazovani. Ova reakcija joj je posebno čudna na univerzitetu, gde su njene nasmejane kolege akademici koji rade na društvenim naukama u jednom od najprogresivnijih gradova na svetu.
„Na mnogo načina mislim da idemo unazad“, kaže Ida. „Odrasla sam u vreme kada seks nije bio velika stvar, i uvek smo se kupali goli i ljudi su izgledali otvorenije. Sada se čini da ljudi postaju sve konzervativniji.“
Ipak, Ida kaže da je neverovatno ponosna na mali doprinos koji je dala rodnoj ravnopravnosti. Nije imala pojma u šta se upušta tog jutra 1991. godine, ali je neverovatno srećna što je to uradila. Čak i ako su eksperiment uglavnom vodili muškarci.
Par godina kasnije desilo se nešto što niko nije mogao da očekuje.
Nobelova nagrada za medicinu, 2000. godine, dodeljena je Vilibrordu Vajmaru Šulcu, Peku van Andelu, Eduardu Mujaartu i Idi Sabelis za njihov izveštaj „Magnetna rezonanca muških i ženskih genitalija tokom koitusa i ženskog seksualnog uzbuđenja. ”
U svom govoru na prijemu nagrade, autorka i učesnica istraživanja Ida Sabelis opisala je kako je reagovala kada je prvi put videla snimke.
„To nisu bile fotografije koje su za pasoš i svakodnevnu upotrebu, ali su me ostavile bez teksta.“
***
Bonus video: Humanitarna modna revija šnajderki iz Sombora
Pratite nas i na društvenim mrežama:
