Govor Meri Rouč "10 stvari koje niste znali o orgazmu" je pogledalo više od 36 miliona ljudi. Od 2009. godine kada je objavljen do danas i dalje zasmejava i iznenađuje ljude širom planete.
Meri je godinama istraživala orgazam, autorka je knjige „Bonk“ i pretresla je opskurna naučna istraživanja, stara nekoliko vekova i spojila ih sa novim saznanjima. Ona postavlja sva pitanja koja nas interesuju, ali nas je često sramota da ih postavimo. Pomera granice pristojnosti i oslobađa nas od osuda i uzdržanosti kada je u pitanju naše sopstveno telo i seksualni život.
„Orgazam je refleks autonomnog nervnog sistema. To je deo nervnog sistema koji se bavi stvarima koje naša svest ne kontroliše. Kao varenje, srčani otkucaji, seksualno uzbuđenje. Orgazam može biti izazvan mnoštvom različitih nadražaja. Stimulacija genitalija. Ali takođe, Kinsi je intervjuisao ženu koja je mogla doživeti orgazam ukoliko bi joj neko gladio obrvu. Ljudima sa povredama kičmene moždine, kao što su paraplegičari, kvadriplegičari, deo tela tik iznad povrede gde god bio često se razvije u veoma osetljivu zonu. Postoji nešto što se u literaturi zove orgazam kolena.
Kada sam radila na knjizi, intervjuisala sam ženu koja je mogla dovesti sebe do orgazma samo razmišljanjem. Ona je bila deo istraživanja na Rutgers Univerzitetu. Morate ga voleti. Rutgers. Dakle, intervjuisala sam je u Oklandu, u suši restoranu. Pitala sam je, „I, možete li da uradite to ovde?“ Odgovorila je, „Da, ali radije bih prvo završila sa jelom, ako nemate ništa protiv.“ Ali kasnije je bila dovoljno ljubazna da mi to demonstrira napolju na klupi. Bilo je izvanredno. Trajalo je oko minut. Pitala sam je, „Da li radite samo ovo non-stop?“ Odgovorila je: „Ne. Iskreno, kada stignem kući obično sam suviše umorna.“ Rekla mi je da je poslednji put to uradila u voziću u Diznlendu…
Centar za orgazam, uz kičmenu moždinu je nešto što se zove koren sakralnog nerva. Ovde nazad. Ako elektrodom nadražimo pravu tačku, izazvaćete orgazam. Činjenica da se refleksne radnje mogu izazvati i kod mrtvih ljudi. Posebna vrsta mrtvih ljudi: kadaveri kojima srce još uvek radi. Njima je mozak mrtav, zakonski su mrtvi, definitivno, ali ih održavaju u životu na respiratoru tako da su organi živi kako bi organi mogli da se presade. Kada se takvom čoveku nadraži određena tačka ponekad se desi jedan pokret. Taj refleks se zove Lazarov refleks. Prilično uznemirujuće za ljude koji rade na patologiji.
I sad, ako možemo podstaknuti Lazarov refleks kod mrtvaca, zašto ne bismo mogli i refleks orgazma? Postavila sam ovo pitanje ekspertu za moždanu smrt, Stefani Man, koja je bila dovoljno luckasta da mi odgovori na imejlove. Pitala sam je: „Može li se izazvati orgazam kod mrtve osobe?“ Odgovorila je: „Da, ako do sakralnog nerva dolazi kiseonik, jasno je da bi to bilo moguće“. Očito ne bi bilo previše zabavno mrtvoj osobi. Ali svejedno bi to bio -orgazam…
Prema autoru uputstva za upotrebu braka iz tridesetih, Teodoru Van de Veldeu, blagi miris sperme može se primetiti u zadahu žene u trajanju od sat vremena posle seksualnog odnosa. On je bio svojevrsni poznavalac sperme. On je, znate, napisao knjigu „Idealni brak“. Vrlo heteroseksualni tip. Ali je u knjizi „Idealni brak“ napisao, da može razlikovati spermu mladića, za koju kaže da ima svež, živahan miris i spermu zrelog muškarca koja miriše, citiram: „Upečatljivo slično cvetu španskog kestena. Ponekad prilično sveže, cvetno, a ponekad vrlo oporo.“
Godine 1999. u Izraelu je jedan čovek počeo da štuca. I to je bio jedan od onih slučajeva koji nije mogao da prestane. Pokušao je sve što su mu prijatelji predložili. I ništa nije pomoglo. Dani su prolazili. U jednom trenutku, i dalje štucajući, imao je seks sa svojom ženom. I, na opšte čuđenje, štucanje je prestalo. Rekao je to svom lekaru, a ovaj je to objavio u kanadskom medicinskom časopisu, sa naslovom „Seksualni odnos kao potencijalni lek za nezaustavljivo štucanje“. Volim taj članak jer na jednom mestu predlaže da oni koji štucaju, a nisu u vezi mogu probati da masturbiraju kako bi štucanje zaustavili. Postoji cela demografska podgrupa. Oni koji štucaju, a nisu u vezi. Oženjeni. Samci. Oni koji nisu u vezi.
S početka dvadesetog veka mnogi ginekolozi su verovali da kada žena doživi orgazam dešavaju se kontrakcije koje služe da se sperma usisa do grlića materice i na taj način se brzo isporuči do jajašca. Tako se povećava šansa oplodnje. To je nazvano teorijom „usisavanja“. Ako se vratimo sve to Hipokrata, lekari su verovali da ženski orgazam nije samo pomagao da se lakše začne, već je bio neophodan. Lekari su u to vreme rutinski govorili muškarcima koliko je važno da zadovolje svoje žene. Autor uputstva za upotrebu braka i njuškač sperme Teodor Van de Velde kaže na jednom mestu u svojoj knjizi. Obožavala sam ga, mnogo materijala sam pokupila od Teodora Van de Veldea. Dakle, on kaže u knjizi, što verovatno dolazi iz Habsburške monarhije, u vreme kada je vladala Marija Terezija, koja je imala problema da ostane u drugom stanju. I izgleda da joj je dvorski lekar rekao, „Moje mišljenje je da vulva vašeg kraljevskog visočanstva mora da bude prijatno uzbuđena rukom neposredno pre polnog odnosa.“ Pretpostavljam da je to negde i zabeleženo.
…Sada se selimo napred u pedesete.. Masters i Džonson su bili skeptici po pitanju usisavanja. Što je takođe zabavno reći. Oni nisu nasedali na to. I odlučili su, da će ispitati to do kraja. Doveli su žene u laboratoriju. Mislim pet žena. I opremili ih cervikalnim kapama koje su sadržale veštačku spermu. I u veštačkoj spermi bila je radio-neprozirna supstanca koja se mogla videti na rentgenu. Ovo je bilo pedesetih. Ove žene su sele ispred rendgen aparata. I masturbirale su. A Masters i Džonson su pratili da li je sperma bila usisana. Nisu pronašli nikakav dokaz usisavanja. Možda se pitate: „Kako se može napraviti veštačka sperma?“ Imam odgovor za vas. Imam dva odgovora. Možete koristiti brašno i vodu, ili kukuruzni škrob i vodu. U stvari, našla sam tri različita recepta u literaturi. Moj omiljeni je jedan koji kaže – znate, oni imaju nabrojane sastojke, i onda u receptu kažu, na primer, „Za 20 kolačića“, u ovom receptu piše: „Za jedan ejakulat.“
Postoji drugi način na koji orgazam može da poboljša plodnost. Uključuje muškarce. Sperma koja stoji u telu nedelju dana ili više postaje abnormalna što je čini manje efektivnom u traženju svog puta do jajašca. Roj Levin, britanski seksolog je spekulisao da je ovo mogući razlog što su muškarci toliko entuzijastični i redovni masturbatori. On je rekao: „Ako se redovno praznim, proizvodim svežu spermu.“ To mi izgleda kao zanimljiva ideja, teorija. Tako sada postoji i izgovor koji se poziva na evoluciju…
Jednog lepog dana Alfred Kinsi je odlučio da izračuna prosečnu razdaljinu koju pređe ejakulirana sperma. Ovo nije bila zaludna radoznalost. Dokrot Kinsi je čuo, i zaista postojala je teorija aktuelna u to vreme, početkom četrdesetih, da je snaga kojom je sperma bačena u pravcu grlića materice bio faktor plodnosti. Kinsi je mislio da je to glupost, pa se bacio na posao. Sakupio je u svojoj laboratoriji 300 muškaraca, metar i filmsku kameru. I zaista, otkrio je da je kod tri četvrtine muškaraca stvar samo iskliznula napolje. Nije ubrizgana ili izbačena sa velikom snagom. Iako je rekorderova bila prizemljena na skoro dva i po metra udaljenosti. Što je impresivno. Da. Tačno. Nažalost, ostao je anoniman. Njegovo ime nije pomenuto.
***
Bonus video: Monika Beluči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
