Predivan nameštaj iz Jugoslavije otkriva ko smo bili nekad - i šta smo izgubili

O ritmu života u jednoj zemlji, kao i navikama i vrednostima njenog naroda, dosta govore "nemi" predmeti. Nameštaj koji je ispunjavao domove Jugoslovena dugo je bio prezren i zastareo, ali svedočimo talasu ponovnog otkrivanja i zaljubljivanja u dizajn iz "zlatnog doba" Balkana.

Svu lepotu jugoslovenske vizije kućnih predmeta najbolje dočarava stranica Made in Yugoslavia, iza koje stoji istoričarka umetnosti Špela iz Slovenije. Ona je već godinama vrsna kolekcionarka divnih komada koji su najbolji predstavnici jugoslovenskog dizajna, a zbog popularnosti stranice, uspela je da ga približi ljubiteljima vintage estetike širom sveta.

Prve komade je počela da sakuplja kada se uselila u svoj stan pre deset godina, koji je bio potpuno prazan.

"Zbog skromnog budžeta odlučila sam da stan opremim kombinacijom vintage i IKEA nameštaja. Vremenom sam nakupila mnogo starinskih predmeta iz vremena Jugoslavije. Pošto su mi neke od njih dosadile, odlučila sam da ih prodam", govori Špela za Zadovoljna.rs.

Od detinjstva ima afinitet prema dizajnu i umetnosti, zbog čega je odabrala istoriju umetnosti za studiranje.

"Kada sam počela da fotografišem vintage predmete iz vremena Jugoslavije, polako sam počela da otkrivam svoju fascinaciju njima. Bila sam impresionirana dizajnom, bojama i izuzetnom pažnjom koja se posvećivala detaljima u dizajnu ovih proizvoda", priča nam Špela.

Predmete nalazi na buvljacima, na onlajn oglasima, pa čak i u otpadu. U svojoj potrazi naišla je na uzbudljiva otkrića i vremenom je naučila mnogo o čitavoj jednoj industriji nekada moćne i velike zemlje.

Jasno je da je jugoslovenski nameštaj duže trajao, jer je bio kvalitetniji. Uređaji su jednostavno bili napravljeni da traju dugo. Danas ih prave da prestanu da rade tačno kada im istekne garancija, uviđa Špela.

"Jedna stvar koja je veoma karakteristična i o kojoj se u Jugoslaviji dosta vodilo računa je da su dizajneri prilikom projektovanja imali u vidu korisnost predmeta, kako taj objekat može da poveća udobnost čoveka i kako da mu olakša svakodnevni kućni rad. Mnogi predmeti koje nalazim su i dalje u izuzetnom stanju s obzirom da su stari 40-50 godina i uglavnom rade", kaže nam.

Stoga, glavne karakteristike jugoslovenskog dizajna, po Špelinom mišljenju, jesu kvalitet i pristupačnost širokom krugu potrošača.

"Postoje boje koje su bile popularne 70-ih godina, kao što su limun zelena, narandžasta, crvena, svetlo žuta, koje su davale karakterističan izgled enterijeru. Upravo te žive i vrlo specifične boje, koje danas zovemo retro, ​​neizmerno me fasciniraju. Na primer, Iskrin ETA telefon, koji je takođe izazvao ogromno interesovanje na profilu, pisaće mašine Unis, Iskrina televizija Minirama. Svi ovi proizvodi su bili dostupni u mnogo različitih boja. Čak su i svetla napravljena u ovim karakterističnim bojama", govori Špela.

Nekoliko nekadašnjih jugoslovenskih kompanija se pažljivo posvetilo dizajnu i videlo ga kao konkurentsku prednost. Primer je Iskra, koja je imala pionirsku ulogu u oblasti dizajna u bivšoj federativnoj republici.

"Sedamdesetih godina Iskra je bila sinonim za jugoslovenski dizajn. Imala je prvi projektantski odsek u Jugoslaviji, koji je 1962. godine osnovao Davorin Šavnik. Iskra je već šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka govorila o sveobuhvatnom pristupu dizajnu, koji su nazvali 'stil kuće Iskre'. Statutom udruženog preduzeća Iskra 1963. godine stajalo je da svaki proizvod mora biti kvalitetan, ali istovremeno pristupačan i estetski odgovarajućeg dizajna. Proizvodi su morali da budu sertifikovani od strane Odeljenja za industrijski dizajn. Ovo je bila revolucionarna mera u to vreme", otkrila nam je Špela.

Ipak, ona primećuje da dizajn Jugoslavije ostaje nepriznat na svetskoj mapi.

"Razlog za takvo stanje može biti u nejasnoj poziciji Jugoslavije, jer kao nesvrstana nije bila ni sa jedne strane gvozdene zavese. Čini se da danas, zajedno sa oživljavanjem jugonostalgije, na ceni dobija i jugoslovenski dizajn, a njegovu pravu vrednost tek ćemo početi da otkrivamo", zaključuje ova kolekcionarka.

***
BONUS VIDEO: Transformacija stana u centru Beograda