Nema ko nije probao autofagiju - ovaj režim ishrane obećava razne blagodeti. Međutim, treba poštovati određena pravila fastinga kako bismo sačuvali zdravlje.
„Iako duži post – između 18 i 22 sati – može imati više zdravstvenih blagodeti, otkrio sam da je najbolje da ne pokrećete probavni sistem punim obrokom kada prekidate fasting“, piše za Mind body green nutricionista Vilijam Kol.
Umesto toga, on predlaže da post prekinete mini obrokom, kakav biste jeli za doručak.
„Takav mini obrok će na nežan i održiv način vratiti hranu u vaš sistem, postavljajući temelj za veći obrok jedan do dva sata kasnije“, kaže Kol.
Tokom vašeg posta, vaša creva ne vare hranu; umesto toga se odmaraju i regenerišu, tvrdi on. Mali obroci su blago buđenje vašeg digestivnog sistema koji se oporavljao tokom fastinga.
Takođe, post ne znači i smanjenje kalorija. Kada neko praktikuje duži post od 18 do 22 sati, još je važnije da osigura da unosi dovoljno hranjivih materija tokom vremenskog prozora za jelo.
„Konzumiranje hrane u kratkom vremenskom periodu otežava vašu probavu, što može izazvati upale. To nije dobro, naročito ako je vaš glavni razlog posta smanjenje upala ili smirivanje digestivnih tegoba“, savetuje Kol.
Posle dužeg posta bićete dodatno osetljivi na insulin i nivo kortizola će biti veći. Obrok sa smanjenim unosom ugljenih hidrata pomoći će vam da olakšate telu, izbegnete dramatične skokove insulina i održite stabilan nivo šećera u krvi.
Vaš brzi obrok treba da bude manji, sa manje masti i ugljenih hidrata i da sadrži umerenu količinu proteina. Budući da telo pravi dužu pauzu od hrane, cilj ovog obroka je da bude što jednostavniji i probavljiviji.
To može biti kajgana, supa, smuti ili kuvano povrće, preporučuje nutricionista.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
