Jedno istraživanje pokazuje da su ljudi koji danas isto jedu i vežbaju kao oni pre 20 godina ipak deblji. Razlozi za to su potpuno iznenađenje.
Kako je moguće da su naši roditelji bili mršaviji od nas iako je danas zaokupljenost vežbanjem i zdravom ishranom na vrhuncu? Studija objavljena 2015. u časopisu Obesity Research & Clinical Practice pokazala je baš to – da je odraslima danas teže da održe istu težinu kao ljudi pre 20 do 30 godina, čak i ukoliko isto jedu i vežbaju.
Autori su ispitali podatke o ishrani 36.400 Amerikanaca od 1971. do 2008. godine i podatke o fizičkoj aktivnosti 14.419 ljudi od 1988. do 2006. Grupisali su skupove podataka prema količini hrane i aktivnosti, starosti i indeksu telesne mase.
Otkrili su veoma iznenađujuću korelaciju: osoba je 2006. jela istu količinu kalorija, uzimala iste količine makronutrijenata poput proteina i masti i vežbala istim intenzitetom kao i osoba istog uzrasta 1988. Indeks telesne mase je osobi 2006. bio za oko 2,3 poena veći. Drugim rečima, ljudi su danas oko 10 procenata teži nego što su bili 1980-ih, čak i ako prate potpuno iste planove ishrane i vežbanja.
„Rezultati naše studije sugerišu da ako imate 25 godina, morate da jedete još manje i da vežbate više od onih starijih, kako biste sprečili dobijanje na težini. Međutim, to takođe ukazuje da mogu postojati i druge specifične promene koje doprinose porastu gojaznosti osim ishrane i vežbanja“, rekla je Dženifer Kuk, profesorka kineziologije i zdravstvenih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu.
Međutim, kakve bi te druge promene mogle biti, još uvek je stvar hipoteze. Dženifer Kuk je ponudila tri različita faktora koji bi odraslima danas mogli otežati da ostanu mršavi.
Prvo, ljudi su izloženi većem broju hemikalija koje mogu izazvati gojenje. Pesticidi, i različite supstance u pakovanjima hrane mogu da menjaju naše hormonske procese i menjaju način na koji naša tela dobijaju i održavaju težinu.
Drugo, upotreba lekova na recept dramatično je porasla od 1970-ih i 80-ih. Antidepresivi su danas jedan od najčešće prepisivanih lekova, a mnogi od njih su povezani sa povećanjem telesne težine.
Konačno, Kuk i drugi autori studije smatraju da su se mikrobiomi Amerikanaca mogli nekako promeniti od 1980-ih do sada. Dobro je poznato da neke vrste crevnih bakterija čine osobu sklonijom debljanju i gojaznosti. Amerikanci jedu više mesa nego pre nekoliko decenija, a mnogi životinjski proizvodi se tretiraju hormonima i antibioticima kako bi se podstakao rast. Svo to meso možda menja crevne bakterije na načine koji su u početku suptilni, ali se vremenom povećavaju. Kuk veruje da bi proliferacija veštačkih zaslađivača takođe mogla da igra ulogu.
Činjenica da na našu telesnu težinu danas utiču faktori van naše kontrole je znak da društvo treba da bude ljubaznije prema ljudima svih tipova tela, kaže Kuk.
„Gojazni ljudi se procenjuju kao lenji i samozadovoljni. To zaista nije slučaj. Ako je naše istraživanje tačno, morate da jedete još manje i da vežbate još više samo da biste bili iste težine kao vaši roditelji u vašim godinama“, rekla je ona, a piše The Atlantic.
