Delikates koji će vas izaći mnogo jeftinije ako ga sami pravite.
Paradajz je najzdravije voće na svetu, iako mnogi ni ne znaju da se ubraja u tu grupu namirnica. Odlično se slaže sa raznim jelima, a zbog popularnosti, čak i kada nije njegova sezona, mogu se naći na rafovima prodavnica, a najčešće ih koristimo za pripremu raznih salata i soseva. Doduše, ako jedete paradajz van sezone, primetićete odmah da on nema ukus pradajza i zbog toga je mnogo bolje da se odlučite za varijante ove voćke u zimnici.
Sušeni paradajz u ulju je veoma popularan u mediteranskim kuhinjama i odlično se slaže sa mesnim pečenjima, a najčešće se služi samostalno kao prilog. Sama priprema je veoma jednostavna, pa ove godine odvojite malo slobodnog vremena i obradujte svoje najmilije ukusnim, domaćim sušenim paradajzom. U nastavku vam donosimo recept za ovu slasnu zimnicu.
Priprema paradajza:
Za pripremu zimnice najčešće se koriste sorte koje rađaju sitnije, mesnate plodove, poput čeri paradajza.
Berba paradajza se razlikuje za svaku sortu. Kao i kod svake povrtarske kulture, plod se bere kada dostigne punu zrelost, što se ocenjuje po boji samog ploda. Ako se plodovi beru prekasno, biće veoma mekani na dodir i njihov kvalitet neće biti tako visok. Za sušenje je veoma važno brati ga u pravo vreme kada je njihova čvrstina i boja ploda idealna. Uvek se bere ručno jer bi u suprotnom sam plod bio oštećen.
Tokom kupovine paradajza najvažnije je obratiti pažnju na izgled ploda. Izaberite one koje su zdravog izgleda, zadovoljavajuće boje i čvrstine. Izbegavajte one koji su previše mekani na dodir i sadrže smeđe fleke i oštećenja na površini. Bilo bi idealno kupiti ih od lokalnog uzgajivača ili na pijaci.
Sušenje paradajza u rerni:
Paradajz sušen u rerni nije poput paradajza sušenog na suncu, ali nije ni ultra suv, „gumasti“ paradajz koji možete da kupite u prodavnici. Ovi paradajzi su ukusni i potpuno vrede uloženog vremena. Pored toga što je nezaobilazna metoda za čuvanje, paradajz osušen u rerni i potom uskladišten u maslinovom ulju daje fantastičan ukus jutarnjoj kajgani, kao i testenini. Takođe se može služiti kao zakuska i preliv za tost. Treba vam samo paradajz i malo vremena da se paradajz osuši u rerni.
Sorte Roma ili Šljivar su najbolje za sušenje u rerni, jer je, uprkos reputaciji nežne, čvrste i ujednačene veličine, dobro podnose sate dugog, sporog kuvanja/pečenja. Ove paradajze možete učiniti još ukusnijim ako ih osušite sa isečenom stranom nagore. Sokovi od paradajza se sakupljaju u šupljini koja je ostala iza pulpe i koncentrišu se unutar paradajza, umesto da kapaju u posudu. Količina sušenog paradajza koju dobijete zavisiće od količine paradajza koju sami odaberete.
Sastojci:
Paradajz (količina po želji)
So
Priprema:
Operite paradajz, prepolovite i uklonite pulpu. Zagrejte rernu na 100°C. Tepsiju obložite papirom za pečenje i poređajte paradajz isečenom stranom nagore, ostavljajući razmak između kako bi vazduh mogao slobodno da struji. Pošto će se paradajz dosta skupiti kada se osuši, pazite da ne dodate previše soli. Samo ih lagano posolite. Koristite sve začine koje volite. Italijanski začin dobro ide uz sušeni paradajz, ali ga možete preskočiti ili koristiti bilo koju vrstu po želji. Osušeni začini najbolje odgovaraju domaćem sušenom paradajzu. Možete ih dodati na kraju, posuti na početku i peći sa njima.
Stavite tepsiju sa paradajzom u rernu. Ako nemate rernu sa ventilacijom, koristite obične postavke i ostavite vrata rerne malo otvorena da bi vlaga mogla da izađe. Posle 2, 2 i po sata lagano ih pritisnite varjačom. Ovo će im pomoći da se brže osuše. Samo pazite jer mogu da vas poprskaju!
Ako primetite da paradajz na kraju nije sasvim suv, možete da nastavite sa pečenjem ili ga ostavite u ugašenoj rerni da se potpuno osuši, nakon čega možete da ih čuvate po želji, u maslinovom ulju, sirćetu ili da ih čak zamrznete.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
