Fotografijom Anđeline Džoli prekivenom medonosnim pčelama Unesko i Nacionalna geografija su nedavno pokrenuli kampanju koja treba da podigne svest o važnosti očuvanja pčela. Jovana Bila Dubaić, naučnik saradnik Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu za portal Zadovoljna.rs otkriva veliku manu te kampanje i zašto ona šalje potpuno pogrešnu poruku.
Glumica Anđelina Džoli cela pod pčelama trebalo je da ukaže na to koliko je urgentno da se pčele zaštite i da prenese poruku kako će Unesko i Nacionalna geografija zaštititi prirodna staništa pčela širom sveta i zaštititi pčele i biodiverzitet.
U čemu je onda problem?
„Kažu ljudi da je važno da se priča o pčelama, nije bitno o kojoj vrsti, ali ovde ne važi da je svaka reklama dobra reklama. Naime, obični ljudi, zbog pogrešnog prenošenja informacija, požele da učine nešto dobro, da pomognu pčelama, pa postanu pčelari. Nažalost, gajene pčele, medonosne pčele mogu samo da potisnu sve druge vrste.“
View this post on Instagram
Za te druge vrste, kaže Jovana Bila Dubaić, većina i ne zna da postoje. A samo u Srbiji postoji 850 vrsta pčela, od kojih je samo jedna medonosna. Sve druge ne daju med, ali imaju vrlo važnu funkciju.
„Te druge vrste o kojima se skoro ne govori oprašuju biljke cvetnice i zato su neizmerno važne“, napominje naša sagovornica.
Pročitajte još:
Kako se onda desilo da Nacionalna geografija i Unesko sa poznatom glumicom pokrenu tu kampanju o medonosnim pčelama?
„Oni su zamislili da u narednom periodu ulože dva miliona dolara da pruže pčelarsku obuku i obuče 50 žena da se bave pčelarenjem. Planirano je da se obezbedi 2.500 novih košnica medonosnih pčela i da stvar bude jezivija – mesta gde će one biti postavljene su 25 Uneskovih rezervata biosfere širom sveta. Ne razumem kako je moguće da su stručnjaci koji rade u ovim cenjenim organizacijama smislili ovakvu glupost! Ja ne znam dva bitnija uzora koje imam, a napravili su takav propust. Anđelina Džoli je tu najmanje kriva. Potpuno je pogrešna postavka. Sve što će ljudi videti je Anđelina sa medonosnim pčelama i pomisliće – hajde da i mi nešto promenimo i da postanemo pčelari. A to je na duže staze negativno.“
Naime, kako kaže naša sagovornica, pošto se odavno zna da medonosne pčele potiskuju druge divlje vrste pčela, nije jasno kako će se uz ovu kampanju štititi biodiverzitet kada se forsira samo jedna vrsta.
View this post on Instagram
„Definicija biodiverziteta je raznovrsnost. Dakle, forsiranjem i pomaganjem jedne vrste pčela oni će zaštititi pčele? I to umnožavanjem jedine vrste koja nije ugrožena. Činjenica je da mnoge medonosne pčele stradaju pod raznim pritiscima, ali to ne znači da će medonosna pčela kao vrsta da nestane. Naprotiv, danas je broj gajenih košnica veći nego ikada.“
Jovana Bila Dunaić kaže i da bi sve bilo prihvatljivije da je ova kampanja nazvana bilo kako drugačije.
„Mogli su da je nazovu, recimo, Pomoć ženama ka ekonomskoj samostalnosti ili recimo Očuvanje različitih metoda pčelarenja ili Održivo pčelarstvо. Ali ne, oni su ovaj projekat nazvali borba za očuvanje biodiverziteta i spas pčela, a to je veoma pogrešno i štetno na duže staze. Sada će se pojaviti još milion ljudi koji će misliti da će spasti pčele ako postanu pčelari. A to je daleko od istine. Istina je da će na taj način samo doprineti padu brojnosti populacija drugih vrsta pčela“, zaključuje naša sagovornica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
