Svaka domaćica ima neki svoj mali kulinarski trik, ali kada je reč o sarmi, većina se drži proverenih recepata od kojih mnogo ne odstupa. Sem moje baba Lepe - ona voli, kako ona voli. I verovatno zato njena sarma jeste najslađa koju sam probala.
Sarma nije samo sarma, više je kult, tradicija, ponos i komfor. Eto, toliko asocijacija budi nešto što u praksi predstavlja lisku kupusa, povrće i mleveno meso. Mada nisam sigurna da li je ideal sarme ikada ispitan i da li je fanatizam ovim jelom dobio stručnu definiciju, znam da sam ja sigurna bila na korak od „šifrovanja“ – i to upravo zbog sarme.
Kao što sam već jednom pisala – kada sam vam vrlo nesebično otkrila recept za sarmu moje baba Gordane, meni je trudnoća donela poriv za sarmom. Iz te želje za ovim jelom oko čijeg porekla se neumorno svađamo s Turcima, razvila sam neobjašnjiv talenat da osetam miris sarme na prilično većoj udaljenosti nego što bi to bilo normalno, ali i da savršeno ocenim njen kvalitet nakon prvog zalogaja.
Bila sam opsednuta. Zaobišli su me i slatkiši i luk s kremom ili pomfit u sladoledu, kao i druge slične žudnje koje žene obično imaju. Meni se jela sarma.
To je značilo da sam jednom nedeljno zvala babu i molila je da ipak nađe način da uz povređenu nogu napravi sarmu. Isto je podrazumevalo da sam išla i na sve slave kod maminih i tatinih prijatelja, na kojima se nisam pojavila još od perioda kada sam bila dovoljno velika da me ostave samu kod kuće. U toj smeni slava i babine sarme, red je došao i da odem na slavu druge babe, moje baba Lepe.
I dan danas se sećam uzbuđenja na putu od Beograda do Obrenovca i osećaja sreće na pomisao da ću kroz nekoliko minuta navaliti na rolnu od mesa i kupusa. Sećam se i prvog zalogaja i mog pitanja – „Šta si ovo stavila u sarmu?“
Unutra je bilo nešto na šta do tog trenutka nisam navikla – a verujte mi, probala sam mnogo različitih verzija sarme. Sećam se da je baba Lepa tada počela da se smeje, kao da je bila skoro ponosna što sam prozrala malu tajnu njene kuhinje.
„Pa baba doda malo šećera, bude lepše“, pričala je dok se šetala oko kuhinje i smejala.
U mojoj trudničkoj karijeri izjedanja sarme – koja je u prihvatljivoj meri ostala živa i šest godina kasnije – to je bio jedini i prvi put da sam pojela sarmu sa šećerom (a jela sam je širom Srbije i Turske), i mogu vam reći da prvi zalogaj jeste bio pomalo čudan, ali zatim počinjete da uživate u svemu što sarma jeste – ali još slađa. Samim tim, baba Lepina sarma je zauzela drugo jako mesto na mojoj listi najboljih sarmi koje sam ikada probala, a vama u produžetku ostavljam recept.
Recept za sarmu
pola kilograma mlevenog mesa
700-800 grama luka
biber
vegeta
aleva paprika
šaka pirinča
pola kašičice šećera
4 šargarepe i zeleni izrendane na krupno
celer, izendan
liske kupusa
Priprema:
„Prvo se propže luk i priži se dok ne porumeni, zatim se dodaju celer, zelen i šargarepa“ objašnjava baba, pa kaže da se onda dodaje meso i duže prži, a potom idu pirinač i začini.
„Što se tiče šećera – dodaje se kad i drugi začini“, kaže baba.
„Na kraju uviti meso u liske, dodati vodu, staviti da provri, a zatim smanjiti vatru i tako ostaviti da lagano vri još najmanje 2-3 sata“, navela je baba Lepa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
