Veruje se da je najmoćniji eliksir zdravlja i dugovečnosti, ali na jednu stvar treba obavezno pripaziti pre upotrebe.
Ruska čaga se vekovima koristi u Sibiru i drugim delovima Azije za jačanje imuniteta i poboljšanje opšteg zdravlja. Iako na oko ne deluje primamljivo, čaga je poslednjih godina sve popularnija i u zapadnom svetu zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi. Međutim, uzimanje čage sa sobom nosi i određene rizike.
Šta je čaga
Čaga je vrsta gljive koja raste uglavnom na kori breza u hladnim krajevima, kao što su Severna Evropa, Sibir u Rusiju, Koreja, Severna Kanada i Aljaska.
Vekovima se čaga koristila kao tradicionalni lek u Rusiji i drugim severnoevropskim zemljama, uglavnom za jačanje imuniteta i opšteg zdravlja, za dijabetes, karcinome, bolesti srca.
Ljudi bi je usitnili u fini prah i kuvali kao čaj. Danas je na tržištu čaga dostupna i kao čaj, i kao dodatak u prahu ili kapsulama.
Potencijalne zdravstvene koristi
Iako su istraživanja i dalje u toku, neke naučne studije pokazuju da ekstrakt čage može da ima određene zdravstvene prednosti.
Kako čaga deluje na imunitet i upale
Upala je prirodni odgovor imunološkog sistema koji može zaštititi od bolesti. Međutim, dugotrajna upala je povezana sa bolestima srca i reumatoidnim artritisom. Studije na životinjama pokazuju da ekstrakt čage može pozitivno da utiče na imunitet tako što smanjuje dugotrajne upale i bori se protiv štetnih bakterija i virusa, piše Health Line.
Čaga utiče na formiranje korisnih citokina — specijalnih proteina koji regulišu imunosistem — i stimuliše bela krvna zrnca, koja su neophodna za borbu protiv štetnih bakterija ili virusa. Zbog toga ova gljiva može pomoći u borbi protiv infekcija – od manjih prehlada do ozbiljnih bolesti.
Pored toga, druge studije na životinjama pokazuju da čaga može sprečiti proizvodnju štetnih citokina, koji izazivaju upalu i povezani su sa bolestima.
Da li čaga ubija ćelije raka
Nekoliko studija na životinjama pokazuju da čaga može sprečiti i usporiti rast raka. U studiji na miševima sa rakom pokazalo se da čaga smanjuje veličinu tumora za 60 odsto. U jednoj laboratorijskoj studiji ekstrakt čage sprečio je rast raka u ljudskim ćelijama jetre. Slični rezultati su primećeni sa ćelijama raka pluća, dojke, prostate i debelog creva.
Smatra se da čaga može da ima uticaj na ćelije raka delimično zbog velikog sadržaja antioksidanata koji štite ćelije od oštećenja slobodnim radikalima, podaci su Američke nacionalne medicinske biblioteke.
Konkretno, čaga sadrži antioksidans triterpen. Laboratorijske studije otkrivaju da veoma koncentrovani ekstrakt triterpena može pomoći u ubijanju ćelija raka.
Ipak, vrlo je važno znati da su neophodne studije na ljudima da bi se doneli čvrsti zaključci o tome koliko je čaga delotvorna u borbi protiv raka.
Može li sibirska čaga da smanji šećer u krvi
Nekoliko studija na životinjama povezuje čagu sa smanjenjem nivoa šećera u krvi. Stoga, ova gljiva možda može pomoći kod dijabetesa. Jedna studija na gojaznim miševima sa dijabetesom pokazala je da ekstrakt čage smanjuje nivo šećera u krvi i insulinsku rezistenciju.
U drugoj studiji na miševima sa dijabetesom šećer u krvi se od čage smanjio 31 odsto za tri nedelje. Slični rezultati su viđeni u drugim studijama. Međutim, kako istraživanja na ljudima nisu dostupna, nejasno je da li čaga može pomoći kod dijabetesa kod ljudi.
Da li čaga reguliše holesterol
Ekstrakt čage takođe može da deluje dobro na holesterol i samim tim smanji rizik od srčanih oboljenja. U jednoj osmonedeljnoj studiji na pacovima sa visokim holesterolom od ekstrakta čage su se smanjili takozvani loš LDL holesterol, ukupni holesterol i trigliceridi, dok je nivo antioksidanasa porastao.
Slične studije su dale iste rezultate, a pritom je primećeno da čaga diže dobar HDL holesterol. Istraživači veruju da su antioksidansi prisutni u čagi odgovorni za taj efekat na holesterol. Opet, potrebno je više istraživanja na ljudima da bi se jasno razumeo uticaj čage na holesterol.
Da li je čaga bezbedna i koji su neželjeni efekti
Čaga generalno ne izaziva veće nuspojave kad se uzima, ali nisu sprovedene studije na ljudima da bi se utvrdilo da je potpuno bezbedna i koja je odgovarajuće doza, što je vrlo važno.
Pritom, čaga može da utiče na dejstvo nekih lekova, što može da bude štetno. Na primer, čaga može biti problem za ljude na insulinu ili one sa dijabetesom jer utiče na šećer u krvi.
Čaga takođe sadrži protein koji može sprečiti zgrušavanje krvi. Stoga, ako uzimate lekove za razređivanje krvi, imate poremećaj krvarenja ili se spremate za operaciju, konsultujte se obavezno sa svojim lekarom pre nego što uzmete čagu.
Iako neka istraživanja pokazuju da čaga može pomoći u smanjenju upale, takođe imunitet od nje može da postane aktivniji, pa osobe sa autoimunim bolestima treba da potraže lekarski savet pre uzimanja čage.
Ne postoji ni istraživanje o tome da li je čaga bezbedna za trudnice i dojilje i zato one ne treba da je uzimaju.
Sve u svemu, jasno je da se čaga vekovima koristi kao lekovito sredstvo za imunitet, hronične upale, šečer, holesterol, pa i karcinome, ali neophodne su studije na ljudima da bi se potvrdilo da li čaga zaista pomaže i da li je bezbedna, kao i koja je optimalna doza.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
