"Šta će se desiti kad budem proždrnula picu sa četiri vrste sira?"
Malo šta u ishrani privlači pažnju kao gluten, posebno otkad je Novak Đoković izbacio namirnice s glutenom jer mu je navodno smetao da daje najbolje od sebe. Ipak, pitanje je šta se zapravo dešava u telu od glutena i kako organizam reaguje ako ga ne unosimo. O tome za Zadovoljnu govori Dragana, koja se porodila prošle godine.
„Gluten sam izbacila pre šest meseci jer se ispostavilo da ga moja beba ne podnosi, a kako ga i dalje dojim, morala sam da korigujem ishranu u skladu s njegovim potrebama. Mesec dana ranije sam iz istog razloga izbacila i mleko i mlečne proizvode, kao i industrijski šećer. To je sve ukupno za mene i moj stil života bio ogroman šok jer sam poslednjih 30 godina praktično živela na hlebu i siru. Inače imam problem sa seboreičnim dermatitisom, pa mi dermatolozi godinama savetuju da prilagodim ishranu tome i da izbacim baš ove namirnice, ali eto zbog sebe same nikad za to nisam bila karakter. Čudo je šta smo sposobne da izguramo kad je u pitanju naše dete.“
U svakom slučaju, Dragana je presekla radikalno i umesto hrane na koju je navikla i od koje je i njen organizam bio prezasićen, počela je da eksperimentiše.
„Počela sam da na svakodnevnom nivou uvodim gomilu namirnica koje do tada nisam ni probala – amarant, kinou, proso, da pravim hleb od leblebija, palačinke od heljde, da jedem pastu od pirinča, raznorazne namaze od svih mogućih povrćki i semenki. Suštinski sam potpuno batalila industrijsku hranu jer, tek kad počneš da čitaš deklaracije, shvatiš da se beli šećer nalazi u skoro svemu i da je skoro svaki proizvod „kontaminiran“ mlekom, glutenom ili nekim drugim alergenom. I tako se meni život, po ko zna koji put u toj godini u kojoj sam postala mama, okrenuo naglavačke.“
Kaže kako je bila zatečena promenama koje je osećala u svom telu i psihi.
„Prvo, nadutost i gasovi s kojima sam se mučila baš celog života potpuno su nestali. Osećala sam da imam mnogo više energije i snage, da bolje spavam, da sam odmornija čak i kad zbog bebe pola noći provedem budna. Probava mi se regulisala kao sat, koža mi se preporodila. I naravno, na kraju, ali ne najmanje bitno, skinula sam jedno desetak kilograma, a malo je reći da jedem kao prasence, samo, naravno, hranu koja mi je dozvoljena.“
Međutim, prošlo je šest meseci od kako su beba i ona na toj dijeti, a kako on uskoro puni godinu dana, došlo je vreme da se te namirnice ponovo uvedu, da se testira situacija.
„I tako se odlučim da krenem od ječma koji mi je jedna od omiljenih žitarica iz „prošlog života“. Potpuno neočekivano, jer dok sam sve to ranije trpala u sebe svaki dan u velikim količinama, nisam osećala nikakve značajne tegobe koje bi mi sugerisale da treba da se odreknem glutena. Ili sam možda samo bila naviknuta na takvo stanje, pa sam otupela. Ali ljudi moji, koliko je meni sutradan bilo loše. Gasovi ceo dan i neko čudno stezanje u crevima, a nadutost me bukvalno u jednom trenutku uplašila. Stomak, koji mi je inače relativno ravan, izgledao je kao u petom mesecu trudnoće.
Šta bi se tek desilo da sam se natrpala mekanom vrućom lepinjom od belog brašna kao što sam planirala i šta će se desiti kad budem proždrnula picu sa četiri vrste sira? Ne smem ni da zamislim.“
Gluten inače zdrav, ali..
Koliko je gluten zaista opasan i šta činiti ako uvidimo da nam smeta, priča gastroenterološkinja Vladislava Bulat.
„Gluten je inače zdrav i on je potreban telu. To je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu i testu daje elastičnost. Ipak, on može i da bude vrlo opasan po zdravlje, naročito kada se radi o celijakiji, pa tada nikako ne treba da bude deo ishrane“, kaže dr Vladislava Bulat, specijalistkinja gastroenterologije i lekarka opšte bolnice Euromedik.
Ona kaže da, kada gluten unesemo, postoje dve mogućnosti – da nam ne bude ništa, tj, da nam on ne smeta, i s druge strane – da izazove alergiju, ali u našim crevima.
„Gluten kao alergen na ćelijama tankog creva izaziva reakciju kao odgovor imunosistema, te je zato neki zovu alergija. Ova alergija je skrivena i odvija se u crevima i krvi, odnosno u jetri koja skuplja krv iz creva. Uz to, teško se prepoznaje jer nema značajnog porasta imunoglobulina E u krvi, koji se kod drugih alergija inače brzo detektuje“, ističe doktorka.
Onda je lako pretpostaviti da ti prikriveni simptomi mogu da naprave ozbiljan problem. Intolerancija, tj preosteljivost na gluten, teško se otkriva i jer se simptomi, poput bola u stomaku, vrtoglavice, naglih promena raspoloženja, glavobolje, hroničnog umora, nadutosti, često preklapaju sa simptomima mnogih drugih oboljenja. Srećom, čini se da je rešenje brzo i lako.
„Intolerancija na gluten je skup simptoma, ali bez bolesti, dakle, nema značajnijih oštećenja na tankom crevu, i može se rešiti čak i lekom koji postoji u našim apotekama, tj. specijalnim probiotikom koji uklanja simptome“, kaže naša sagovornica.
A u čemu leži uzrok preosetljivosti na gluten?
„Brojni su razlozi, a jedan od njih je i to što se pšenica danas značajno razlikuje od one koja se kod nas koristila u prošlosti. Jeste se hleb i ranije mesio od pšeničnog brašna, ali čekalo se da testo sarzi, da se digne, onda se lepo premesi, pa se na kraju peče. Danas ceo taj proces od mešenja brašna do pečenog hleba bude najviše 20 minuta. Onda nema vremena za fermentaciju i obradu proteina“, objašnjava doktorka.
Opasnost od celijakije
Srećom, ova intolerancija se lako može rešiti, ali može li se i zakomplikovati?
„Ako se drži pod kontrolom, ne mora da preraste u bolest. Ali ako se zanemari, moguća su oštećenja na crevima, a to vodi gluten-senzitivnoj enteropatiji, tj. celijakiji“, upozorava doktorka Bulat.
Objašnjava i šta je tačno celijakija, o kojoj često slušamo, a zapravo malo znamo.
„To je zapaljenje tankog creva koje nastaje kao posledica napada imunosistema organizma na sopstvene ćelije. Uzrok je preosetljivost na gluten. Kod ovog doživotnog neprihvatanja glutena oboleli često imaju simptome koji na prvi pogled ne ukazuju na bolest creva. Ovo ozbiljno oboljenje oštećuje i slabi funkciju creva, tako se smanjuje apsorpcija hranljivih materija, pa telo ne može da dobije dovoljno vitamina, minerala, ugljenih hidrata, belančevina, masti iz hrane“, kaže dr Vladislava Bulat.
Ona objašnjava i kako se ova bolest može javiti u bilo kojim godinama, a uz to se dešava i da simptomi ne budu uvek očigledni, posebno ako se bolest nije sasvim razvila.
„Pacijenti se jave lekaru tek kasnije, kada osete izražene simptome, posebno bol u stomaku i dijareju. S druge strane, prvi simptomi su anemija sa nedostatkom gvožđa i blagi poremećaj funkcije jetre, ali to se često pripisuje virusnim infekcijama i lako se može zanemariti“, priča dr Bulat.
Takođe, ističe da su simptomi i dugotrajne, česte i jako neugodne stolice, gubitak apetita i težine i slaba mišićna masa. Problem sa ovom bolešću je i što može da se nasledi i da se dobije tokom života, a kako će organizam reagovati zavisi od imuniteta.
„Često se povezuje sa vitiligom, alopecijom, tiroiditisom, Hašimotom, pa svi koji imaju neko autoimuno oboljenje moraju da se ispitaju na glutensku enteropatiju, posebno oni koji su celog života mršavi, imaju slabije mišiće i kosti“, upozorava doktorka.
U suprotnom, ako se ne leči, celijakija može biti vrlo opasna, može da urzokuje teške posledice.
„Pored toga što narušava kvalitet života, celijakija oštećuje i creva, uzrokuje nizak rast, hroničnu upalu jetre, probleme sa radom štitne žlezde, izaziva brojne hormonske poremećaje, a istraživanja pokazuju da povećava rizik za razvoj nekih malignih bolesti.“
I tu, nažalost, nije kraj lošim vestima.
„Kod mnogih adolescenata s celijakijom zapažen je zaostatak u razvoju u pubertetu, a kod dojenčadi se može javiti nekoliko meseci nakon što im se u ishranu uvedu glutenske namirnice.“
Do dijagnoze možda jeste teško doći, ali makar nije nemoguće.
„To se može uraditi analizom krvi i biopsijom creva. Najčešće se prvo urade testovi iz krvi, ali biopsija uspostavlja definitivnu dijagnozu“, kaže dr Bulat.
Ona dodaje i da se u telu razvijaju antitela, antiglijadinska transglutaminska i endomizijalna. To znači da laboratorijske analize pokazuju da se organizam bori protiv alergena i stvara antitela.
Zato nema dileme da osobe sa celijakijom treba sasvim da izbegavaju gluten i da je to jedino rešenje za ovu bolest. Dobra vest je da studije pokazuju da se 70 odsto pacijenata već nakon dve nedelje bezglutenske ishrane oseti mnogo bolje, a organizam se potpuno oporavi obično posle tri godine takve ishrane.
A šta je sa onim bežanjem od glutena bez detaljne provere i bez posebnog razloga?
„Ne treba na svoju ruku potpuno izbaciti gluten iz ishrane jer su mogući problemi sa manjkom proteina, zdravljem jetre, mišića i drugih organa. Međutim, ako primetite simptome, obavezno se javite lekaru koji će savetovati šta je najbolje činiti“, zaključuje doktorka Bulat.
Pažljivo birajte namirnice
Gluten sadrže pšenica, raž, ječam, zob i sve namirnice proizvedene od ovih žitarica, soja-sos, kečap, pivo, sladoled.
S druge strane, ko ima problema s glutenom može da konzumira kukuruzni hleb, meso, ribu, mleko, jaja, voće, povrće, krompir, pirinač, heljdu, lan, proso.
Život bez glutena izazovan, ne i nemoguć
Traganje za namirnicama i proizvodima bez glutena ume da bude stresno, ali kako je sve više onih netolerantnih na gluten i obolelih od celijakije, tako je i kupovina sve manje izazovna. Ipak, neke stvari nikad ne treba smetnuti s uma.
* U kupovini uvek pogledajte sastav proizvoda jer većina njih sadrži gluten. Najbolje je da birate one proverene, za koje znate da ne sadrže gluten ni u tragovima.
* I druge namirnice u kuhinji mogu da se kontaminiraju glutenom. Da biste to sprečili, nabavite nov toster za hleb i koristite ga samo za bezglutenske tostove.
* Važno je i da glutenska i bezglutenska jela nikako ne mešate istim priborom za jelo.
* Bezglutenska brašna je najbolje čuvati u odvojenim posudama koje ćete posebno označiti. A kada kuvate, gledajte da sve površine prethodno dobro očistite.
* Mada ovas zvanično ne sadrži gluten, često može da bude kontaminiran jer se brašno različitih žitarica prerađuje u istim mlinovima.
* Sve je više gluten-free restorana, ali i domaćica koje su se specijalizovale za pravljenje hrane bez glutena, a koje i same žive život bez glutena. One prodaju proizvode onlajn, pa lako i prilično povoljno možete da nađete razne vrste keksa, kore, pite, grickalice, slatkiše.
* Treba paziti i pri odlasku u drogerije i parfimerije. Obavezno gledajte sastav karmina, balzama, sjajeva jer je i tu moguć gluten u tragovima.
* Ako volite da šaljete pisma, pripazite jer i lepak na kovertama sadrži gluten.
BONUS VIDEO: Koje su to greške koje pravimo dok držimo dijetu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: