I oni koji rado pokazuju majstorstvo u kuhinji, pa je sami kuvaju, i oni kojima je draže da ih drugi njom posluži, složiće se da malo koji ručak prođe bez supe. Ipak, retko se zapitamo koliko je zapravo treba jesti, kako je najbolje spremiti, smemo li je podgrevati, treba li je nekad izbegavati.

Univerzalnog recepta nema, ali od sastojaka u ovo jelo obično idu meso, i to piletina, teletina, junetina, i povrće, uglavnom šargarepa, koren peršuna i celera. Uz to, za bolji ukus možete staviti i bilo koje drugo povrće, recimo, grašak, brokoli, spanać, a iskusne domaćice obavezno u supu stave i crni luk prepečen na ringli. Od začina se najčešće pored soli koriste i mešani biljni začin, lovorov list, kao i biber, a po želji neki je zakuvaju rezancima ili ubace knedlice od griza.

– Supe se klasifikuju u dve osnovne grupe: bistre i guste. Kod bistrih se povrće i meso kuvaju u komadima. Kada je supa gotova, procedi se i zakuva sa rezancima. Guste supe se dalje dele prema sredstvu za zgušnjavanje: kaše su povrtne supe zgusnute skrobom, krem supe se mogu zgušnjavati bešamel sosom. Supe se mogu zgušnjavati i jajima, maslacem, bundevom, šargarepom, krompirom, pirinčem, brašnom i žitaricama. Potaž je gusta supa koju možete dobiti ako kuvate izblendirane sastojke. Lako se prave i vole ih i deca – priča nutricionista Jasna Vujičić.

Zdravlje iz tanjira

I eto nam i predjela i ručka i kompletnog obroka, kako ko voli. A dok supicu srkućemo sa slašću, ne setimo se da pomislimo da li je treba jesti baš svaki dan i može li nam nekad smetati ili su pak zaista uvek preporučljive, kao što su nas učili.

– Supa je jedno od najlakše svarljivih jela i nezaobilazna je za obolele od prehlade i gripa. Dobra je za varenje i kod problema sa zatvorom. Često ih jedu rekonvalescenti u toku terapije, jer su blagotvorne za osnaživanje organizma – kaže Jasna Vujičić, nutricionista.

Posebna priča su supe od kostiju koje se preporučuju kod oporavka od bolesti gornjih disajnih puteva. Kuvanjem kostiju iz njih se oslobađaju minerali i želatin koji sadrži razne amino-kiseline. Sve to pozitivno utiče na imunosistem, na bolji san, zdraviju kožu, bolju probavu.

Ipak, iako mnogi od nas to ne znaju, ponekad je supu bolje preskočiti ili izabrati neku drugu.

– Ako patite od gorušice, ne jedite minestrone supu niti onu baziranu na pavlaci za kuvanje ili paradajzu. Tada je bolja opcija neka pileća bistra supa.

Naša sagovrnica ima savet i za one koji bi malo da smršaju, pa im je prvi izbor nešto čorbasto, ali ne znaju šta tačno.

– Osobe na dijetama bolje da odaberu neku bistru supu nego kremastu, koja ima znatno više kalorija. Moja topla preporuka je domaća supa sa komadićima pilećeg mesa, šargarepom, brokolijem i testeninom.

Tople ili hladne?

Navikli smo da supe jedemo vruće, tek spremljene, jer su tada nekako najukusnije. One nas osnaže, razmrdaju, a i fino zagreju, kad zatreba.

– Ako je supa na sobnoj temperaturi ili hladnija, masnoće u njoj mogu iz tečnog oblika da pređu u čvrsti, čime postaju neupotrebljive. Nikad se ne podgrevaju supe koje sadrže sastojke osetljive na ponovno zagrevanje, pre svega povrće sa velikom količinom nitrata. Ako u supi imate spanać ili bilo koje zeleno lisnato povrće, šargarepu, repu ili celer, izbegavajte ponovno zagrevanje. Isto je i ako supa sadrži pirinač, jaja, krompir ili gljive. Najbolje je jesti je toplu kada je napravite.

Dakle, ništa od onoga da olakšamo sebi i skuvamo malo više kako bismo imali za ručak i sutra. Ipak, dobra vest je što je supu sasvim dovoljno jesti dva do četiri puta nedeljno, pa onda u odnosu na to prilagodite količinu kad kuvate.

Prednosti i mane instant supa

A kad vam nije do kuvanja ili jednostavno nemate vremena, dobro dođe supa u kesici, čak i ona u kocki. Na rafovima u marketima ima i kokošjih, goveđih, povrtnih, krem supa sa pečurkama, raznih azijskih sa nudlama. Treba samo odbrati neku po svom ukusu i prokuvati je s vodom.

– Prednosti supa iz kesice su brza i laka priprema. Mogu se spremiti i na poslu bez lonca, samo sa ketlerom u činiji ili papirnoj šolji u kojoj neke supe dolaze. S druge strane, njihove mane su očigledne. Budući da su ovakve supe industrijski, dehidrirani proizvodi, one su uglavnom sa veoma malo ili nimalo nutritivnih vrednosti. Obično sadrže pojačivač ukusa natrijum glutaminat, koji daje raskošan ukus, ali je loš po zdravlje. A tu je i ono najočiglednije, sve vrednosti domaće supe ne možete naći u supi iz kesice – kaže Jasna Vujičić.

Zato, ako nemate baku da vam otkrije svoj tajni recept, zavirite na internet i u kuvare, toliko je sjajnih predloga koje možete usvojiti ili ih iskombinovati i napraviti nešto svoje sasvim novo. Neće vam oduzeti mnogo vremena, biće ukusno i zdravo, a i ukućanima ćete s vrata izmamiti osmeh.