Jagode bije loš glas jer stručnjaci kažu da je to voće sa najviše pesticida. Posebna dilema je treba li jesti jagode kada kiša pada vezano više dana jer se tada na njima zbog osetljivosti navodno razvijaju određene gljivice, te ih stoga proizvođači više prskaju. Da li je zaista tako i šta je najbolje činiti, za Zadovoljnu govori prof. dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Za početak, profesorka objašnjava da li je tačno da jagode ne treba jesti po ovakvom vremenu jer su više prskane.
„Fenofaza cvetanja je kod skoro svih sorti završena i sada su jagode u fenofazi zrenja plodova. A s obzirom na nepovoljne klimatske uslove, sada se javlja najveća briga oko toga kako zaštititi i cvetove i plodove od različitih vrsta patogena.“
Kako kaže naša sagovornica, to je otežano jer imamo učestale padavine koje povećavaju rizik od truljenja ploda. Zato proizvođači češće tretiraju jagode i u fazi zrenja kako bi zaštitili plod, a to je potencijalno opasno.
„Proizvođači moraju da vode računa o karenci preparata (vremenu koje mora da prođe od poslednje primene pesticida do berbe). Kod jagoda je sve to rizičnije jer je kratak period od fenofaze cvetanja do fenofaze zrenja. Cvetanje počinje u aprilu i završava se početkom maja i već tada počinje sazrevanje prvih plodova. Tako je taj period za primenu raznih fungicida i insekticida vrlo kratak i zato se mora vrlo voditi računa o primeni registrovanih preparata i karenci. Dobro je što kod jagoda postoje registrovani fungicidi koji imaju kratku karencu od svega dva, tri dana, tako da proizvođači mogu da između berbi urade neki tretman, a da pritom u plodovima ne bude ostataka pesticida, koji mogu da budu štetni za zdravlje.“
Dakle, uprkos češćem prskanju zbog kiše, provereni preparati mogu da garantuju bezbednost.
To je teorija. A kako je u praksi?
„Proizvođači uglavnom primenjuju tretmane u toku fenofaze cvetanja, koja traje i do 25 dana, i za to vreme rade nekoliko tretmana za zaštitu od patogena koji izaziva sivu trulež ploda. Ukoliko smo dobro preventivno zaštitili cvetove tada, nećemo imati veliku pojavu truleži tokom zrenja ploda. Ali ako se i pojavi infekcija u fazi zrenja zbog veće količine padavina kao sada, postoje i biološki preparati koje proizvođači koriste i koji nemaju karencu i ne utiču negativno na zdravlje ljudi.“
Profesorka kaže da ne treba previše brinuti jer kontrole postoje, posebno za izvoz u inostranstvo, a mnogi naši proizvođači koji gaje jagode izvoze robu. Takođe, i oni koji distribuiraju jagode u domaće markete imaju redovnu analizu na ostatke pesticida u njima.
Da li su jagode na pijaci dobar izbor
„Na pijaci nije toliko pouzdano jer ne znamo ko su dobavljači, nabavka često ide preko preprodavaca i manja je sigurnost da znamo poreklo robe i kako je ko radio tretmane.“
Tu samo možemo da verujemo prodavcu na reč ili da jagode kupujemo od svog proverenog proizvođača.
U međuvremenu, stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida.
„Jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitanju ostataka pesticida u slučaju nesavesne primene preparata zbog onog kratkog razmaka između cvetanja i zrenja. I drugo voće se puno prska, ali tu je dug period od tog tretmana u fazi cvetanja do berbe plodova i zato se smatra da je to manje rizično nego kod jagode. Ali na sreću, na tržištu se sve više pojavljuju prirodni preparati na bazi bakterija koji povoljno utiču na suzbijanje infekcija i registrovani su i za organsku proizvodnju. Ipak, na proizvođačima je šta će koristiti.“
A pošto ne možemo da znamo sigurno kako su jagode tretirane kad ih kupujemo, možemo li da ikako pre konzumacije ublažimo eventualno dejstvo pesticida? Znamo svi za čuveni trik potapanja u sodu bikarbonu i sirće, pa deluje li išta na otrove u jagodama?
„Eventualni ostaci pesticida ne mogu da se otklone jer se aktivne materije usvoje u plodu. Potapanjem u sodu bikarbonu možemo izvršiti samo površinsku dezinfekciju. Ono što ode u meso ploda, tu ostaje. A to ne možemo da vidimo po izgledu voća – da li ima pesticida ili ne… To mogu da potvrde samo hemijske analize i kontrole, kojih inače treba da bude više“, zaključuje profesorka Jasminka Milivojević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
