Sećamo se koliko su Novaka Đokovića prozivali što ne jede meso, i kako su ćutali kad je uprkos tome nizao uspehe na terenu. Novak, naravno, nije jedini sportista koji je prešao na biljnu ishranu, iako dobar deo javnosti misli da ne možeš da ostvariš punu fizičku formu ako samo "paseš travu". Ingo Froboz, profesor nemačkog Sportskog univerziteta u Kelnu, direktor Zdravstvenog centra i autor brojnih knjiga o zdravlju, ishrani i sportu, rešio je da razbije taj mit.
„Naravno da možeš. To ne zavisi od dijete koju držiš. Ako je kvalitet i kvantitet nutricijenata, vitalnih sastojaka i energije odgovarajuć, apsolutno je moguće ostvariti vrhunske sportske rezultate uz vegansku ishranu“, kaže Froboz za Spektrum.
Njegova preporuka je balansirana ishrana, što daje mnoštvo mogućnosti. „Balansirana ishrana može da bude i veganska. Ali ona nije obavezno i zdravija niti vas čini efikasnijim. Samo je drugačija.“
Pročitajte još:
Vegani koji se ozbiljno bave sportom bi, prema njegovim rečima, posebno morali da vode računa o unosu vitamina B12 i proteina.
„To je mnogo lakše sa mesom nego sa povrćem. Unos proteina često stvara probleme veganima. Pretpostavlja se da je vrhunskom sportisti potrebno oko dva grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Muškarac težak 80 kilograma morao bi da unese 160 grama čistog proteina dnevno. Dobiti ovo samo iz mahunarki izuzetno je teško, jer imaju samo oko 25 procenata proteina. Tako bi čovek morao da jede ogromne količine sočiva ili leblebija da bi pokrio svoje potrebe“, pojašnjava Froboz.
Umesto mahunarki, kao izvor proteina preporučuje tofu, proizvode od soje, kao i žitarice.
Pročitajte još:
„Takođe, važno je da bude raznovrsno. Visoko kvalitetan obrok sadrži svih osam esencijalnih aminokiselina. To nije lako bez hrane životinjskog porekla… Uravnotežena veganska ishrana je malo napornija i temi hrane morate da pristupite mnogo pažljivije – posebno kao sportista. Jaja bi takođe bila alternativa za vegetarijance, ona su jedan od najboljih izvora proteina za sportiste“, ističe Froboz, koji se deklariše kao „fleksitarijanac“.
„To znači da uglavnom jedem vegetarijansku hranu, ali povremeno i meso ili ribu. Hrana je više od potrebe, ona je i kultura i uživanje. Moj recept je: jedenje i vežbanje – i jedno i drugo treba raditi kako treba. Vežbam šest puta nedeljno, trčim i vozim bicikl. Ali nikad ne vežbam samo da bih spržio kalorije. Mora da bude zabavno“, kaže profesor.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
