Šta to nikako ne treba jesti?
Poslednjih godina zdrava ishrana je u sve većem fokusu mladih i odraslih. Kako bismo znali koja je hrana dobra, a koja loša, ključno je razumeti odakle ona dolazi. Lošom hranom smatra se ona s nikakvom ili malom hranjivom vrednošću. Nezdrava hrana povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca.
Pre svega, opasnim namirnicama smatraju se slatka pića. Ako ih osoba svakodnevno konzumira, potrebno je postepeno smanjivati njihov unos. Gazirana i slatka pića trebalo bi da zauzimaju minimalan udeo u našim jelovnicima.
Na drugom mestu su transmasti. Transmasne kiseline nastaju kao nusproizvod delimične hidrogenacije biljnih ulja i kod dužeg zagrevanja biljnog ulja na višim temperaturama. Imaju brojne negativne učinke na metabolizam, posebno u razvoju ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja. Primeri hrane koja sadrži transmasti su margarin, peciva, burgeri i prženi krompirići, koje Srbi naročito vole. A prženi krompirići, koji spadaju i u posnu hranu, zapravo su, kako vidimo, među najnezdravijim namirnicama.
Slede rafinisani i dodati šećeri, koji uzrokuju gojaznost, a prisutni su u slatkišima, kukuruznom i javorovom sirupu… Mada svi ljudi mogu imati koristi od smanjenja unosa šećera, osobe s dijabetesom, visokim krvnim pritiskom i porodičnom istorijom srčanih bolesti moraju na to obratiti posebnu pažnju.
Treba se kloniti i zasićenih masti jer njihov prevelik unos može povećati nivo LDL ili štetnog holesterola. Nezdrav je i mononatrijev glutamat, jedan od najraširenijih aditiva u hrani, odnosno pojačivača ukusa. I na kraju, opasnom po zdravlje se smatra i riba s visokim procentom žive, poput morskog psa, tune i sabljarke, piše Marca, a prenosi N1info.rs.
BONUS VIDEO: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
