Mediteranska ishrana važi za jednu od najboljih i najzdravijih. Takođe, ovaj režim ishrane je lako pratiti. Ali, postoji još jedan evropski način ishrane koji može da parira ovom režimu.
Nordijska ishrana je postala alternativa za mediteransku. Kreirali su je naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu u saradnji sa osnivačem Nome, restorana sa dve Mišelinove zvezdice.
Zasniva se na tradicionalnoj ishrani u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Grenlandu i na Islandu, piše Mindbodygreen.
Nije iznenađujuće što postoji više dokaza o zdravstvenim prednostima mediteranske ishrane – proučavala se duže vreme. Ali neke studije su uporedno sagledale ova dva režima ishrane – i zaključeno je da nordijska dijeta ima potencijal da bude jednako korisna.
Šta ove ishrane imaju zajedničko?
Obe se zasnivaju na biljkama, pri čemu proteini uglavnom potiču iz biljnih izvora.
Mediteranska ishrana i nordijska ishrana imaju više sličnosti nego razlika. Obe su zasnovane na lokalnoj i sezonskoj hrani.
Veliki naglasak u obe ishrane je smanjena konzumacija mesa, dok se jede što više povrća i daje se prednost ribi. Obe takođe stavljaju fokus na integralne žitarice, organske sezonske proizvode i što manje prerađene hrane.
Piramida mediteranske hrane stavlja voće i povrće u osnovu, uz žitarice od celog zrna. Iako nordijska ishrana nema svoju piramidu, možemo pretpostaviti da bi povrće bilo u osnovi i u tom slučaju.
Koje su razlike između ove dve ishrane?
Glavna razlika između ove dve dijete je primarni izvor masti. Maslinovo ulje je sinonim za mediteransku ishranu, dok se u nordijskoj koristi ulje od repice.
Maslinovo ulje je poznato po svojim zdravstvenim prednostima zahvaljujući visokom sadržaju polifenola i drugim korisnim bioaktivnim tvarima poput omega-9 masnih kiselina.
Nasuprot tome, ulje od repice je popularno u kuvanju, ali način na koji se obrađuje znači da sadrži manje esencijalnih masnih kiselina, antioksidanata i vitamina.
Neke od specifičnih namirnica naglašenih u svakoj ishrani su takođe različite zbog veoma različitih okruženja iz kojih dolaze.
U nordijskoj ishrani ključna hrana uključuje bobičasto voće, kupus, jabuke, kruške, korenasto povrće, zob, raž i fermentisano mleko. U mediteranskoj ishrani, naglašene su žitarice, povrće i voće, mlečni proizvodi sa niskim udelom masti uz minimalnu porcuju ribe ili belog mesa sedmično.
Mediteranska dijeta nalaže da se 37 odsto energije dobija iz masti, 15 odsto iz proteina a najmanje 43 odsto iz ugljenih hidrata.
Nordijska dijeta nalaže da se 25-40 odsto energije dobija iz masti, 10–20 odsto od proteina, a 45-60 odsto iz ugljenih hidrata.
***
Bonus video: Biljke za jačanje imuniteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
