Vitamin P (od "pleasure" na engleskom), ili vitamin "njam", dolazi iz hrane u kojoj uživamo i pozitivno utiče na razvoj zdravije ishrane i smanjuje mogućnost od prejedanja. Razlog tome je oslobađanje dopamina u mozgu u trenucima kada unosimo hranu koju zaista volimo.
Skoro svako ima odgovor na pitanje „šta najviše voliš da jedeš?“
Lako je shvatiti zašto: ljudi su stvoreni da uživaju u hrani. U stvari, za mnoge jelo spada u najveće životne užitke.
Osim što su za njih obroci jedan od najlepših delova dana, uživanje u hrani ima i značajne prednosti za zdravlje. Upravo ono potpomaže varenje, ali može pomoći i u prevazilaženju poremećaja u ishrani, uz mnoge druge benefite.
U nekim slučajevima, unos dovoljno „vitamina P“, koji možemo u slobodnom prevodu nazvati i vitaminom „njam“ je jednako važan kao i sadržaj vašeg tanjira, a evo i zašto.
Psihologija koja stoji iza zadovoljstva u hrani
Istraživači su godinama ispitivali odnos između ljudi i ljubavi prema hrani koju jedu, a ukratko objašnjeno i fiziološki gledano, zadovoljstvo koje ljudi dobijaju iz hrane javlja se i u našim ustima i u mozgu.
„Zadovoljstvo bilo koje vrste, uključujući i ono povezano sa hranom, dovodi do oslobađanja dopamina u mozgu“, objašnjava terapeutkinja, dijetetičarka Aleta Storč.
„Kada uživamo u hrani koju jedemo i stimulišemo dopamin, mi ga zapravo varimo i metaboliziramo efikasnije“, kaže Aleta. „Kada smo opušteni i obrok predstavlja prijatno iskustvo, naš nervni sistem prelazi u režim mirovanja i varenja, što nam omogućava da u potpunosti razgradimo i iskoristimo hranljive materije iz hrane koju jedemo“, objašnjava ona.
Ljubav prema hrani može pospešiti zdraviju ishranu
Veliko istraživanje iz 2020. ispitalo je 119 studija o povezanosti između uživanja u hrani i zdrave ishrane. Pedeset sedam procenata studija je pronašlo povoljne veze između zadovoljstva u ishrani i ishoda ishrane.
Jedna studija iz 2015, na primer, povezuje veće zadovoljstvo u ishrani sa višim statusom uhranjenosti. Druge studije su naglasile važnost uživanja u zdravoj hrani kako bi se promovisala hranljiva, uravnotežena ishrana.
„Postoji verovanje da „zdrava“ hrana mora biti bljutava ili bezukusna, ali to jednostavno nije tačno“, kaže dijetetičarka i sertifikovana savetnica za intuitivnu ishranu Sara Gold Anzlovar. „Kada jedemo hranu u kojoj uživamo, zadovoljstvo se povećava, što zapravo može poboljšati kvalitet ishrane i smanjiti mogućnost prejedanja.“
Emocionalna strana hrane koju jedemo
Iako postoji verovanje da „jedemo da bismo živeli, a ne živimo da bismo jeli“, hrana se ipak povezuje sa trenucima kada se okupljamo se porodicom, ali je i deo našeg kulturnog nasleđa.
Ukratko, hrana je emocionalna kao i fizička ishrana, a evo i kako:
Uživanje u hrani povećava društvenu povezanost
Šta je zabava ili porodično okupljanje bez nečega za grickanje?
Kako ljudi uživaju u obrocima sa drugima, to često doprinosi povećanom osećaju sreće, prema studiji o tajlandskim društvenim zajednicama iz 2015.
Uživanje u hrani nudi fizički i emocionalni komfor
Topla pileća supa kada ste bolesni, kiflice koje vas podsećaju na baku ili omiljeni slatkiš koji uvek prija: ovakva hrana podiže raspoloženje i umiruje telo.
„Ponekad hrana čak nudi utehu na kraju teškog dana, što mnogi ljudi povezuju sa negativnom emocionalnom ishranom“, kaže Sara. Ali kada dozvolimo sebi da se povežemo sa hranom i uživamo u njoj, ima mnogo prednosti.
Iako ne može da se podvuče jasna linija između uživanja u hrani i hrane koja dolazi kao rešenje za jake emocije, postoje neke razlike, i odnose se na nameru i ishod.
„Emocionalna ishrana je kada ljudi koriste hranu kao način da se izbore sa pozitivnim ili negativnim emocijama“, kaže Sara. „Jedenje iz zadovoljstva je odabir hrane da biste posebno uživali u njenom ukusu, teksturi i iskustvu, kao što je kada uzmete sladoled leti ili jedete jabuku direktno ubranu sa drveta.“
Još jedna velika razlika između ova dva ponašanja je veza koju osećate prema svojoj hrani.
„Kada jedete iz zadovoljstva, obično postoji prava povezanost i uživanje koje dobijate od hrane, dok u suprotnom slučaju, postoji određena disocijacija između uživanja i hrane.“
Uživanje u hrani i kultura ishrane
Kultura ishrane ima više definicija, ali jedno obeležje ove poruke na društvenom nivou je da morate da kažete ne hrani koju volite, posebno ako je bogata kalorijama ili mastima.
Odabir da pažljivo uživate u onome što jedete pomaže u razbijanju ovog štetnog mentaliteta.
„Kada je sva hrana dozvoljena — uključujući i najukusniju, telo uči da veruje da će dobiti ono što mu je potrebno“, kaže Storč.
Uživanje u hrani povezuje nas sa našim kulturnim nasleđem
Decenijama dugo istraživanje pokazalo je da je osećaj pripadnosti od vitalnog značaja za mentalno zdravlje. A među najprijatnija mesta spadaju porodica ili ona koja bude osećaj pripadnosti kulturi kroz nasleđe.
A ako se pitate kako da podstaknete uživanje u ishrani, Aleta preporučuje da kada pravite ručak ili užinu, pogledate da li možete nekako da ga učinite ukusnijim. „Ponekad, zagrevanje kolačića, posipanje sira na salatu ili dodavanje još mleka da se razblaži ovsena kaša, može dovesti do apsolutnog uživanja u obroku“, kaže ona i dodaje da hvatate mentalne beleške o tome kako se osećate posle svakog obraka, i na taj način planirate jelovnike.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
