Zaleđeno voće i povrće navodno ima manje zdravih nutrijenata nego sveže. Da li je baš tako i kako da znate šta da kupite?
Samo sveže voće i povrće garantuje dovoljan i pravilan unos neophodnih vitamina i minerala – to često slušamo, a i deluje logično.
Voće i povrće ima najviše nutrijenata onda kada se ubere, kaže Fatima Hačem, nutricionistkinja organizacije UN’s Food and Agriculture.
Odmah nakon branja voće i povrće gubi svežinu jer gubi energiju, posebno ako duže stoji na policama, napominje ona.
Dakle, ako voćku ili povrćku ne pojedete odmah čim je uberete u svojoj bašti, ona će vremenom gubiti ono zbog čega je zovemo zdravom. Posebno se to odnosi na povrće i voće bogato vitaminom C, jer je on osetljiv na kiseonik i svetlost.
Pritom, kad voće i povrće stavimo u frižider, taj proces propadanja će se zaustaviti, s tim što od vrste zavisi koliko.
Dajan Baret, tehnološkinja koja se bavila istraživanjem hrane na Univerzitetu Kalifornija, poredila je nutritivnu vrednost svežeg i zaleđenog povrća i voća. Otkrila je da, recimo, spanać gubi 100 odsto vitamina C ako se sedam dana drži na sobnoj temperaturi, a 75 odsto ako se drži u frižideru, piše BBC.com.
Šargarepa, s druge strane, gubi samo 27 odsto vitamina C ako se sedam dana drži na sobnoj temperaturi.
“Spanać je vrlo tanak, te gubi vlagu i više je izložen toploti i kiseoniku u poređenju sa šargarepom“, kaže Baret.
U svakom slučaju, u njenom istraživanju povrće je uglavnom izgubilo znatno manje vitamina C ako je bilo zaleđeno u zamrzivaču. Tako je, recimo, spanać u zamrzivaču izgubio samo 30 odsto ovog esencijalnog vitamina.
To se događa jer zamrzavanje zaustavlja proces oksidacije, a baš to je razlog zbog kojeg povrće počinje da tamni i propada.
Brzo zamrzavanje
Danas se povrće poput graška u samo nekoliko sati ubere, očisti i zamrzne. S druge strane, proces branja, pakovanja i transporta svežeg voća i povrća traje znatno duže.
Brzina je ključna u industriji zaleđavanja hrane: tehnologija je znatno napredovala poslednjih decenija, te je vreme od ubiranja plodova do smeštanja u zamrzivač znatno kraće, što je ujedno i odlično za očuvanje nutrijenata u povrću, poput graška.
Bitna stavka u svemu tome je i to što se povrće pre zamrzavanja blanšira, te vrela voda poništava neželjene enzime koji utiču na promenu boje i teksture tokom zamrzavanja.
Problem je i što to donekle umanjuje i vredne nutrijente.
Sveže ubrano
Naučnici smatraju da je najbolje za ishranu ako kombinujemo i zamrznuto i sveže voće i povrće, ali i ono iz konzervi.
“Možete da imate balansiran obrok tako što ćete skuvati zamrznuto povrće, ali to ne treba da zameni ono sveže u salati”, kaže Hačem.
Stručnjaci savetuju i da je najbolje povrće i voće kupovati od lokalnih proizvođača jer to makar delom garantuje da ćete pojesti nešto zaista sveže – ako već nemate svoj voćnjak i baštu.
Ipak, nije svima dostupno sveže lokalno odgajano voće i povrće.
Međutim, to ne treba mnogo da nas opterećuje jer voće i povrće – bilo zamrzuto, u konzervi ili sveže – važno je da se jede.
Najgore je ne jesti ga nikako ili nedovoljno jer onda svakako nećemo uneti ono što našem organizmu treba.
A ako se odlučite za ono zaleđeno, tu je lista voća i povrća koje je bolje jesti tako – smrznuto jer je, kako stručnjaci kažu, izgubilo manje hranljivih nutrijenata od branja do zamrzavanja, pa do našeg stola nego pojedine druge vrste koje „sveže“ pazarimo u marketima.
Trešnje
Bobičasto voće
Egzotično voće
Brokoli
Prokelj
Spanać
Grašak
Mešavine povrća
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: KELERABA
