Koliko koraka dnevno najmanje bi trebalo da napravimo? Iako ne postoji čarobni broj kada je u pitanju vežbanje, ali to ne znači da brojevi u vežbanju nisu važni. Na kraju krajeva, brojevi su jednostavni za pamćenje, a vežbe se lako mogu kvantifikovati, zato o brojevima u službi vežbanja i zdravlja treba mnogo češće da se govori.
Što se tiče hodanja, cifra od 10.000 dugo postoji kao cilj kome se teži kada je reč o koracima u jednom danu, a u svrhu poboljšanja zdravlja, prenosi NationalGeographic.rs.
Postoje i dokazi koji to potvrđuju. Brojne studije poslednjih godina pokazale su da je svakodnevno koračanje povezano sa samnjenim rizikom od rane smrti.
Naravno, nije svaka analzia isata. Zbog toga, naučnici stalno – iznova istražuju ispitujući uvek u drugačijim okolnostima, koliko koraka dnevno je dobro za ljude, kako im koristi i koliko.
U najnovijoj studiji, koju je predvodila Amanda Paluč sa Univerziteta u Masačusetsu, stručnjaci su pratili grupu od preko 2.000 muškaraca i žena srednjih godina, poreklom iz četiri različita američka grada.
Grupa, prosečne starosti nešto više od 45 godina, nosila je akcelerometre koji su pratili njihov dnevni broj koraka i intenzitet koraka tokom dana.
Eksperiment je započeo 2005. godine, a učesnici su redovno praćeni do 2018. godine, do kada je 72 osobe iz prvobitne grupe umrlo.
Pošto se studije zasniva na posmatranju, to znači da ne možemo izvući nikakve čvrste zaključke o tome kako je hodanje (ili nije) poboljšalo zdravlje ljudi koji su učestvovali u eksperimentu, ali ono može identifikovati veze između nivoa aktivnosti i zdravstvenih ishoda.
Ono što je najvažnije, istraživači su otkrili da su pojedinci koji su pravili najmanje 7.000 koraka dnevno imali približno 50 do 70 odsto manji rizik od rane smrti u poređenju sa onima koji su u proseku imali manje od 7.000 koraka dnevno tokom eksperimenta.
Sam po sebi, intenzitet koraka (brzina preduzetih koraka) nije uticao na mortalitet.
Prema istraživačima, povećanje obima koraka dnevno među najmanje aktivnim ljudima u populaciji može pružiti najveću zaštitu od mortaliteta – ali nakon određenog trenutka čini se da dodatni koraci nemaju blagotvoran učinak, barem na taj određeni ishod.
„Preduzimanje više od 10.000 koraka dnevno nije bilo povezano sa daljim smanjenjem rizika od mortaliteta“, objašnjavaju istraživači u svojoj studiji.
Iako rezultati uopšteno potvrđuju većinu onoga što smo već znali o prednostima hodanja iz prethodnih studija, novi prag od 7.000 koraka zasigurno je lakši cilj od 10.000 koraka.
„Dnevni broj koraka je jednostavna metrika koja se lako nadgleda, a pravljenje više koraka dnevno može biti dobar način za poboljšanje zdravlja“, rekla je Paluč za HealthDay News.
Broj od 7000 koraka nije magičan broj niti je poslednji koji ćemo čuti na kada je u pitanju ova tema jer prema istraživačima, zahvaljujući novim tehnologijama, ova vrsta istraživanja tek je u zaletu.
***
Bonus video: Maler dana
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
