Do sada smo mislili da plivanjem pokrećemo sve mišiće i da je to najbolja fizička aktivnost za telo. Nova studija pokazuje da je podjednako blagotvorno i za mozak.
Prema studiji Harvardske medicinske škole, plivanje je na vrhu liste 5 najzdravijih fizičkih aktivnosti za telo i um. Osim što pokreće sve mišiće u telu i zateže telo, takođe ima blagotvorno dejstvo na kognitivno i mentalno zdravlje.
„Pokazalo se da, ako se praktikuje redovno, plivanje poboljšava pamćenje, kognitivne funkcije i raspoloženje“, potvrđuje Sina Metju, neurobiološkinja specijalizovana za fiziologiju mozga.
„Plivanje takođe može pomoći u popravljanju svih oštećenja koja uzrokuje stres i uspostavljanju novih neuronskih veza u mozgu. Vekovima su ljudi tražili izvor mladosti. Plivanje je možda najbliže tome“, rekla je Metju.
Aerobne vežbe: zašto su dobre za mozak i mentalno zdravlje
U sportskom leksikonu se pravi razlika između „anaerobnih“ i „aerobnih“ aktivnosti. Prve, koje uključuju, na primer, trening sa tegovima, HIIT (intervalni trening visokog intenziteta) i tabatu, podrazumevaju veoma intenzivnu vežbu koja se izvodi u kratkim vremenskim periodima, tako da telo proizvodi energiju sa vrlo malo kiseonika (bukvalno nas ostavlja bez daha). Druge u koje spadaju plivanje, trčanje i ples, uključujuju fizički napor umerenijeg intenziteta, ali na duže periode. Aerobni sportovi su odlični za kardiorespiratorni sistem i pomažu u zadovoljavanju potreba mišića za kiseonikom.
Osim što popravljaju izdržljivost, aerobni sportovi igraju ključnu ulogu u pomaganju da se preokrene ili popravi oštećenje neurona i njihovih veza. Na ovaj način se stimuliše neuroplastičnost – sposobnost mozga da modifikuje svoju strukturu, funkciju i veze i prilagođava se stimulansima kojima je podvrgnut – a sa njom i kognitivne funkcije, posebno one povezane sa pamćenjem i učenjem.
Pored toga, naučnici su primetili da aerobne vežbe imaju koristi za mentalno zdravlje.
„Plivanje podstiče oslobađanje specifičnih hemijskih glasnika zvanih neurotransmiteri. Jedan od njih je serotonin, koji, kada je prisutan u velikim količinama, smanjuje depresiju i anksioznost i poboljšava raspoloženje“, rekla je Sina Metju.
3 prednosti plivanja za mozak
Naučnici iz Harvardske medicinske škole došli su do zaključka da je, među aerobnim aktivnostima, plivanje ono koje ima najveću korist za mozak. I ne govorimo o tome da se 400 metara prsno izvodi u rekordnom vremenu, kao sportisti koji se takmiče na Olimpijskim igrama. U stvari, dobra vest je da je, da biste imali koristi od ovog sporta, 20 minuta prsnog stila umerenog intenziteta koji se izvodi svaki dan dovoljno za poboljšanje kognitivnih funkcija.
Ali hajde da vidimo detaljno koje su glavne prednosti plivanja za mozak i mentalno zdravlje.
Smanjuje efekte starenja na kognitivne sposobnosti
Neke studije su pokazale da plivanje, koje se praktikuje čak i samo 20 minuta dnevno, može poboljšati raspon pažnje, kratkoročnu i dugoročnu memoriju, pa čak i smanjiti efekte starenja na kognitivne sposobnosti.
Poboljšava raspoloženje i osećaj blagostanja
Plivanje je vežba za celo telo, uključuje sve glavne mišićne grupe i pokreće vaše srce punom brzinom, povećavajući protok krvi (otuda njegova reputacija da je odlično za kardiovaskularni sistem).
Bolji protok krvi takođe može dovesti do značajnog oslobađanja endorfina, inače poznatog kao „hormona blagostanja“, a on deluje kao prirodni reduktor bola i odgovoran je za osećaj euforije koji često prati fizičku vežbu.
Poboljšava sposobnost učenja i pamćenje
Plivanje nam pomaže da naučimo i skladištimo nove informacije, omogućavajući nam da ih kasnije zapamtimo sa većom preciznošću.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
