Čuvena nutricionistkinja dr Jagoda Jorga najbolje je objasnila: Šta treba da jedemo leti

Jagoda Jorga Foto:Shutterstock/TV Nova

Doktorka Jagoda Jorga otkriva koliko leti treba da pijemo vode, ali i zašto žene od 50. godine treba da izbace takozvane "luksuzne" kalorije i uvedu tri pristojna obroka.

Prof. dr Jagoda Jorga objasnila je kako da se pravilno hranite leti, kako kad pređete pedesetu i šta puniji ljudi moraju da promene u svojim životnim navikama.

Doktorka Jorga tvrdi da „veliki broj ljudi koji ima višak kilograma često pogrešno bira namirnice“ pa tako puniji ljudi često unose višak kalorija, ali i premalo vitamina i drugih važnih nutrijenata.

Hleb
Foto: Dan Porges / Alamy / Alamy / Profimedia

„To je pogrešan tip ishrane. U takvoj ishrani nedostaje povrća i ‘mršavih’ izvora proteina poput belanaca, nemasnog mesa i ribe. Treba sve kombinovati. Sve proteinske namirnice sadrže i druge korisne sastojke. Biljni izvori ne pružaju dovoljno B12, cinka i taurina. Ribe i morski plodovi, osim proteina, bogati su jodom i selenom, koji nedostaju u životinjskim proteinima. Idealna situacija podrazumeva da ribu jedemo dva puta nedeljno, biljne proteine jednom nedeljno i tri do četiri puta nedeljno. To je jednostavno. Oni koji ne mogu ribu, mogu da je zamene piletinom ili ćuretinom ili da konzumiraju biljne proteine dva puta nedeljno“, rekla je dr Jorga u TV emisiji ‘Uranak’.

Ona je preporučila da jedemo na svakih 5-6 sati, da izbacimo konzumaciju hrane posle 21h, a za doručak je rekla da ga je najbolje uzeti dva sata nakon buđenja. Ono što je važno je i da izbegavamo grickalice između obroka.

Šta da jedete leti ako imate više od 50 godina

voće
Foto: Dan Porges / Alamy / Alamy / Profimedia

Otkrila je i kako se optimalno hraniti na visokim temperaturama nakon pedesete godine.

„Voda, voda i voda. To ne znači da ne treba da jedemo, nego da nikako ne smemo da zaboravimo na hidriranje organizma. Normalne potrebe tela za vodom su oko 3 litra dnevno, 3,5 za muškarce, a kad se čovek puno znoji, što se dešava na 36 stepeni, to treba nadoknaditi. Dehidriranost je najveći problem na ovoj temperaturi’, istakla je ona.

Posle 50. godine ona kaže da postoje tri problema.

„Prvi je gubitak mišićne mase, posebno kod žena, ali dokazano je da je taj gubitak znatno manji kod fizički aktivnih osoba. Drugi problem je ishrana bogata proteinima. Treće, potrebno je smanjiti ukupni energetski unos. Najjednostavniji način za to je eliminacija onog što nazivamo ‘luksuznim’ kalorijama, a to su slatkiši. Kad se to eliminiše i kad se uspostave tri pristojna obroka, nema više nikakvih problema’, zaključila je dr Jorga.

Zašto se gojimo u menopauzi

Endi Mekdauel
Foto: ZUMAPRESS.com / MEGA / The Mega Agency / Profimedia

Hormonske promene u menopauzi mogu da uzrokuju dobijanje na težini oko stomaka, kukova i na butinama, ali isto tako je činjenica i da mnoge žene svoj izgled pravdaju mitom da se „goje od disbalansa hormona“, a ne od palačinke sa nutelom i plazmom u 21 uveče.

Dr Jorga je za naš portal govorila o vezi između hormona i gojenja.

„Kada je reč o hormonskom statusu, to je posebno pitanje za endokrinologe, a da li hormoni imaju veze sa dobijanjem težine – naravno da imaju. Kako bi žena u drugom stanju inače dobijala na težini? Ona dobija na težini jer ima izmenjen hormonski status. Takav je ženski organizam, nas je priroda napravila tako, pa svakog meseca dok žena ima ciklus, priroda se igra sa nama – do pola ciklusa je jedan hormonski status, onda se dogodi ovulacija, pa onda priroda kaže – sad si u drugom stanju, a onda dođe period ovulacije kada ženski hormoni krenu nepravilno da se ponašaju. Ali ne možemo svako dobijanje na težini da pripišemo hornonima“, ističe dr Jorga.

PROČITAJTE JOŠ:

No, činjenica jeste sledeća – mnoge žene se ugoje oko 1,5 kilograma godišnje u periodu između 40. i 50. godine, kao i u šestoj deceniji života. Stručnjaci navode da se to dešava zbog nekoliko procesa, a pre svega zbog toga što se metabolizam usporava, žena počinje da gubi mišićnu masu, a mišići sagorevaju više kalorija nego masno tkivo. Osim toga, niži nivo estrogena može da dovede do intenzivnijeg nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka.

„Sve naravno ima veze, ali to ne može biti jedino objašnjenje za ono što nam se događa vremenom.

Ima drugih elemenata koji tu učestvujuju – žene brže i lakše gube mišićnu masu nego muškarci, i to je opet horomonski, ali to je biologija, teška borba je s tim. Menopauza je jedan izrazito turbulentan, osetljiv period u životu svake žene. Ali činjenica je da je sa stanovišta struke malo potcenjen – u smislu da se sva objašnjenja svode na ‘eto to je tako, pa šta sad‘. U razlozima za dobijanje na težini u menopauzi definitivno hormoni ne igraju jedinu ulogu, ali nauka to i dalje ne može prostim laboratorijskim analizama da objasni“, zaključila je prof. dr Jagoda Jorga za Zadovoljnu.

Ova dijetoterapeutkinja preporučuje da svaka žena, koliko god bilo teško, proba da drži višak kilograma pod kontrolom jer kilogrami povećavaju rizik od karcinoma, posebno karcinoma dojke, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, pa je veoma važno da žena bude fizički aktivna – ne mora da ide u teretanu, ali može, na primer, redovno da šeta ili da preskače vijaču.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram