Da li je L-karnitin stvarno eliksir za mršavljenje

Podeli:
l karinitin mršavljenje
Foto: Dmitriy Melnikov / Panthermedia / Profimedia

Koliko je amino-kiselina L-karnitin zaista efikasna u borbi protiv viška kilograma? Da li je u tabletama i kapsulama bezopasan ukoliko se uzima preporučena doza? To se pitaju oni koji bi da višak salceta otresu uz tabletu suplementa na dan. Da li je to moguće, govori biohemičarka Sanja Vujčić.

Za L-karnitin mnogi kažu da je najbolji prijatelj u mršavljenju jer mu je specijalnost da sagoreva masti. Otuda na svakom ćošku proizvodi koji sadrže ovu amino-kiselinu, pa deluje da će svi problemi s kilogramima nestati čim se odlučimo za neki od njih. Uz to, sve je navodno prirodno, pa ne može da škodi.

„L-karnitin u organizmu služi da prebaci dugolančane masne kiseline u mitohondrije, čime omogućava njihovu oksidaciju, tj. sagorevanje. Međutim, izuzev u slučaju postojanja izvesnih genetskih mutacija i nekih poremećaja, organizam sintetiše dovoljno L-karnitina (od lizina) i spoljni unos nema smisla, kao i kod svake druge suplementacije bez deficita“, napominje SanjaVujčić.

Dakle, ako ne postoji manjak L-karnitiina, nema smisla unositi ga, pa ni u borbi protiv kilograma.

„Sagorevanje masnih kiselina se dešava kada je potreba za energijom iz masnih kiselina prisutna, što znači da ako jedete previše, a uzimate L-karnitin, nećete poništiti to što ste jeli previše, jer da bi L-karnitin preneo masne kiseline, moraju prvo da se oslobode iz sala, tj. da ima potrebe za beta oksidacijom (što se dešava u periodima gladovanja)“, kaže Sanja Vujčić i dodaje da se sam L-karnitin kao suplement smatra relativno bezbednim, a najčešća neželjena dejstva su mučnina, povraćanje, takozvano gorenje u grudima…

Stoga, kako kaže Sanja Vujčić, u igri zvanoj mršavljenje sve se vrti na vezu između gubitka kilograma i gladovanja.

Pročitajte još:

„Višak kilograma je rezerva masnog tkiva koje predstavlja energetsku rezervu. To masno tkivo čuva masne kiseline čijim se sagorevanjem, tj. oksidacijom u mitohondrijama obezbeđuje energija. Da bi se sagoreo višak masnog tkiva, potrebno je da budete u kalorijskom deficitu (odnosno vrsti gladovanja), kako bi se dešavala beta oksidacija masnih kiselina, tj. da bi se rezerve u vidu sala trošile da se nadoknadi manjak unosa energije hranom“, kaže Sanja Vujčić.

A šta se dešava kad jednom počnemo da unosimo manje kalorija nego što nam treba?

„Tada organizam mora da potroši svoje rezerve da bi obezbedio energiju da funkcionišete. Dokle god snabdevate organizam viškom kalorija, u odnosu na sopstvene dnevne potrebe, sve što mu ne treba, tj. ne iskoristi, on ostavlja za period kad ćete gladovati na kraće ili duže staze, tj. pretvara pretežno u pomenuto masno tkivo.“

Sanja Vujčić zaključuje da su danas lako dostupni onlajn kalkulatori gde možemo da tačno unesemo potrebne podatke (godine, pol, telesnu masu, visinu i stepen fizičke aktivnosti), pa da izračunamo sve pod tim uslovima – okvirno unos potreban za održavanje kilaže, lagan gubitak, ekstremni gubitak i slično.

„I dalje je u zvaničnim preporukama brzo hodanje minimum 30 minuta svakog dana univerzalna preporuka“, podseća Sanja Vujčić.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram