Ne postoji veći klasik na našem stolu od carske pite u obliku mafina koje pravim u različitim verzijama, u zavisnosti od toga šta imam u kuhinji.
Carska pita je klasičan recept koji može da bude ukusan doručak i večera, a neki je jedu i za ručak kao predjelo. Omiljeni je izbor onih koji vole slaniše, a u obliku mafina je savršena grickalica za porodična okupljanja.
Carsku pitu mnogi mešaju sa španskom pitom i mada ova dva recepta jesu gotovo identična, razlika je tome što se u španskoj piti umesto jogurta koristi mleko, a ako ste obožavaoci proje i projare, s ovim receptom nema greške.
Što se tiče suvih sastojaka, osnovni recept podrazumeva šunku, tvrdi sir i kisele krastavčice, ali po ukusu možete da ubacite i sušeni paradajz, kisele šampinjone, kiselu crvenu papriku ili neko drugo povrće koje volite, ali je savet da se odlučite za ukiseljenu verziju jer to daje specifičan šmek ovom jelu.
Glavna prednost carske pite je u tome što je sam ukus raskošan i sočan, a uz jogurt ide tako dobro, da vam burek ili bilo kakva pekara više neće pasti na pamet. Pravi se brzo i lako, a ovo je moja verzija recepta, prilagođena našem ukusu. Za meru koristim šolju od 200 ml.
Sastojci za carska pita mafine:
4 jaja
šolja jogurta
kisela voda po potrebi
pola šolje maslinovog ulja
2 šolje integralnog kukuruznog brašna
1 šolja ražanog ili speltinog brašna
kašičica soli
prašak za pecivo
150 g dimljenog vrata
150 g gaude
100 g sušenog paradajza
4 kisela krastavčića
Priprema:
Sitno iseckam paradajz i krastavčiće, pa pripremam jaja, koja dobro umutim ručno. U njih dodam jogurt i ulje i dobro izmešam. Dalje ide brašno, so i prašak za pecivo, sve sjedinim u ujednačenu masu. Na kraju ubacujem povrće i u zavisnosti od gustine, koja bi trebalo da bude malo gušća od smese za palačinke, dodajem kiselu vodu.
Trik za mafine koji će da narastu i da se dobro ispeku unutra jeste lagano i kratko mešanje, tek toliko da se ubiju sve grumuljice.
U kalup za mafine od 12 komada stavljam korpice i izlivam smesu, a pošto imam rernu koja se brzo zagreva, uključujem je tek kad ubacim pleh unutra. Pečem na 200 stepeni maksimalno pola sata. Uglavnom bude gotovo posle 20ak minuta, jer ne volim da se mafini prepeku.
Služim ih tople sa jogurtom, mada i hladni budu odlični.
Uverite se i sami, zahvalite mi se kasnije.
Prijatno!
