Biti zdrav ne mora da znači trošenje novca na organske supernamirnice, skupe dodatke ishrani i trendi praškove koje promovišu influenseri. Naprotiv, brojne veoma korisne i hranljive namirnice nalaze se upravo tamo gde ih najmanje očekujemo – u svakodnevnoj upotrebi.
Naša Adarič Martinez, urednica sajta CNET Health, piše da se mnoge od ovih namirnica nepravedno ignorišu, iako su nutritivno bogate i lako dostupne.
Ukoliko ishrana uključuje raznovrsne namirnice poput voća, povrća, žitarica i proteina, vrlo je verovatno da organizam dobija sve potrebne vitamine i minerale. Zato je važno razbiti zabludu da „zdrava ishrana“ podrazumeva skupe i nedostupne proizvode. U nastavku sledi pregled 12 svakodnevnih namirnica koje zapravo imaju snažna pozitivna dejstva na zdravlje.
Hleb
Iako često kritikovan, hleb – naročito onaj od celog zrna – može biti odličan izvor folne kiseline, gvožđa i vlakana. Integralni hleb pomaže u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju rizika od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se izbor hleba sa celovitim žitaricama, umesto belog hleba koji ima manju nutritivnu vrednost.
Ovsene pahuljice
Ovas je bogat složenim ugljenim hidratima, vlaknima i vitaminima B kompleksa. Istraživanja ukazuju na to da redovno konzumiranje ovsenih pahuljica smanjuje rizik od srčanih bolesti i doprinosi boljoj regulaciji nivoa šećera u krvi. Najbolji izbor su klasične ili sečene ovsene pahuljice, dok instant varijante imaju viši glikemijski indeks.
Batat (slatki krompir)
Ova korenasta biljka sadrži vlakna, vitamin C, kalijum i beta-karoten. Jedan veliki batat može obezbediti čak 400% dnevne potrebe za vitaminom A, koji je važan za zdrav vid i snažan imunitet.
Testenina
Napravljenja od pšenice, testenina pripada osnovnoj grupi žitarica. Iako se deo hranljivih materija gubi tokom prerade, većina testenina je obogaćena vitaminima B grupe, folnom kiselinom i gvožđem. Preporučuju se integralne testenine ili one od leblebija, koje imaju više vlakana i proteina.
Jaja
Jaja su bogat izvor proteina, selena, fosfora i vitamina B2, B5 i B12. Iako sadrže holesterol, studije pokazuju da on ne utiče negativno na nivo holesterola u krvi na isti način kao trans masti. Jaja takođe pomažu da se duže održi osećaj sitosti.
Jogurt
Jogurt je pristupačan izvor kalcijuma, proteina i probiotika. Koristan je za varenje, jača kosti i pomaže u prevenciji osteoporoze. Najzdravija opcija je običan ili grčki jogurt bez dodatih šećera.
Beli luk
Osim što obogaćuje ukus jela, beli luk ima snažno protivupalno i antioksidativno dejstvo. Može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, jačanju imuniteta i boljoj regulaciji nivoa šećera u krvi.
Zeleni čaj
Zeleni čaj je bogat antioksidansima i polifenolima koji štite ćelije od oksidativnog stresa i podržavaju zdravlje srca. Takođe se povezuje sa smanjenjem rizika od određenih vrsta raka.
Bobičasto voće
Bogato vitaminima C i K, vlaknima, kalijumom i antioksidansima, bobičasto voće doprinosi jačem imunitetu i zdravlju srca, kao i smanjenju upalnih procesa u telu.
Banane
Banane sadrže vitamine B6 i C, magnezijum i kalijum. Predstavljaju odličan izvor energije, a zbog svog sastava idealne su kao užina pre fizičke aktivnosti.
Orašasti plodovi
Puni zdravih masti, proteina i minerala kao što su magnezijum, cink i selen, orašasti plodovi doprinose zdravlju srca i boljoj regulaciji holesterola. Preporučuje se umeren unos – oko jedne šake dnevno.
Luk (crni i beli)
Luk je bogat antioksidansima, vitaminima i prebiotičkim vlaknima koja pomažu varenje. Ima protivupalno dejstvo i podržava rad imunog sistema, a istraživanja pokazuju i da može doprineti boljem snu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
