Svaka dijeta ima neka svoja pravila po kojima treba izbaciti određene namirnice ili drastično smanjiti unos kalorija - većinu ne treba striktno pratiti jer mogu da naprave više štete.

Premalo masti

Osamdesetih su masti smatrane nečim što treba izbegavati, ali su istraživanja pokazala da verovatno nikada nisu bile ozbiljan pokretač gojaznosti i da neke zdrave masti čak mogu da pomognu u mršavljenju, piše Eat this.

Nažalost, neki ljudi i dalje veruju zastarelom savetu. Masnoća je važan makronutrijent koji će vam pomoći da se osećate sito, daće vam hranljive materije, a mogao bi čak i da smanji loš holesterol. Držite se zdravih mononezasićenih masti, poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, bademima, kikiriki puteru i avokadu.

Nedovoljno ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati su označeni kao glavni krivac za gojenje, pa većina popularnih dijeta insistira na njihovom izbegavanju. Iako je istina da rafinisani ugljeni hidrati kao što su šećer, bela testenina i beli hleb, mogu da povećaju šećer u krvi i dovedu do gojenja, složeni ugljeni hidrati zapravo mogu da vam pomognu da smršate i daju energiju.

Džim Vajt, nutricionista i fit ekspert, kaže da kada ljudi previše smanje unos ugljenih hidrata, to može da pokvari plan za mršavljenje.

„Izbacivanje ugljenih hidrata utiče na nivo njihove energije i oni na kraju žude za ugljenim hidratima. Takođe, nemaju puno energije za vežbanje, pa će preskakati treninge“, kaže Vajt.

Previše proteina

Proteini su neophodni makronutrijenti za mršavljenje. Pomažu u izgradnji mišića koji sagorevaju kalorije i mogu vam pomoći da izgubite kilograme. Ali ne treba preterivati s belančevinama u prahu i mesnim obrocima.

„Ljudi zaboravljaju da su i to kalorije i da preteran unos proteina isto može da doprinese telesnoj masnoći“, podseća Vajt.

Ako redovno vežbate, on smatra da ne treba unositi više od 1,2 do 1,7 grama proteina po kilogramu telesne težine.

Izbacivanje čitavih grupa hrane

Mnoge popularne dijete zahtevaju od ljudi da izbace čitave grupe hrane, poput mlečnih proizvoda, žitarica ili mesa.

Problem ovih dijeta je što su previše restriktivne i mogu dovesti ne samo do toga da ljudi izgube motivaciju, već i da ugroze zdravlje – izbegavanje glavnih grupa hrane može dovesti do nedostatka hranljivih sastojaka, nedovoljnog unosa vlakana, proteina ili kalcijuma. Ako nemate neku alergiju na hranu, budite oprezni prema načinima ishrane koji odbacuju bilo koju važnu grupu namirnica.

Rezanje kalorija

Neki ljudi pretpostavljaju da ako smanjivanje unosa kalorija dovodi do gubitka kilograma, drastičan deficit kalorija mora da znači brže rezultate. Ne baš. Studija objavljena u časopisu Psichosomatic Medicine otkrila je da ljudi koji su se pridržavali rigorozne niskokalorične dijete nisu dugoročno smršali zahvaljujući prekomernoj proizvodnji hormona stresa kortizola. Kada vaše telo oslobađa previše kortizola, to signalizira telu da skladišti masti, posebno u stomaku.

„Kada ne unosite dovoljno kalorija, vaš metabolizam može da se uspori, nemate dovoljno energije za vežbanje i veća je verovatnoća da ćete se prejedati posle“, kaže Vajt. „Ne preporučujemo dijete sa unosom ispod 1200 kalorija dnevno, posebno za žene “.

Nagrada nakon treninga

Redovni režim vežbanja je bitan deo svakog programa za mršavljenje, ali ne ako posle treninga jedete šta želite. Ljudi koji se nagrađuju nakon znojenja mogu da preteraju, čak i sa naizgled „zdravim“ grickalicama i proteinskim šejkovima.

Dijetalna hrana

Budite oprezni s hranom koja je označena kao „nemasna“, „bez šećera“ ili „bez glutena“; samo zato što se prodaju kao dijetalna, ne znači da je zdrava. Većina ove hrane je visoko obrađena i sadrži problematične sastojke poput biljnih ulja, aspartama i kukuruznog sirupa. Najbolje je držati se hrane koja nije obrađena i pakovana, ili ako morate, izaberite nešto sa minimalnim dodacima.

Brojanje kalorija

Brojanje kalorija može biti efikasan način za mršavljenje, ali nisu sve kalorije jednake. Studija objavljena u JAMA-i otkrila je da su ljudi koji su jeli hranu sa puno masti izgubili više kilograma od onih koji su unosili isti broj kalorija, ali na dijeti sa smanjenom masnoćom, što ukazuje na to da nisu sve kalorije iste.

I nije potreban dijetetičar da zna da neko ko pojede 1.500 kalorija čipsa, kolača i sode neće izgubiti na težini u poređenju sa nekim ko tih 1.500 kalorija jede u nemasnom mesu, voću, povrću i integralnim žitaricama. Ako brojite kalorije, ostavite malo mesta za hranu u kojoj uživate, ali nemojte misliti da će vaše telo obrađivati sve kalorije na isti način.

Umerenost

I ljudi koji pune tanjire zdravim namirnicama, mogli bi nesvesno da sabotiraju svoj plan mršavljenja. Hrana koja važi za zdravu takođe može dovesti do debljanja. Iako postoji puno zaista ukusnih namirnica koje su dobre za vas, kao što su avokado, humus, puter od kikirikija i banane, one su i dalje jako kalorične i mogu da doprinesu gojenju. Uživajte u ovoj hrani, ali obavezno se pridržavajte veličine porcije.

Ispijanje kalorija

Brojanje zalogaja je lako, ali šta je s onim što pijuckate? Čak i naizgled zdravi napici mogu biti izvor neželjenih kalorija. Voćni sokovi mogu biti ozbiljne kalorijske bombe. Takođe, svaka kapljica krema i kašičica šećera u vašoj kafi se računaju. Ako zaista želite da smršate najbolje je da se držite vode i nezaslađenog zelenog čaja.