Odavde niko ne želi da ode.
Od kada je Mateja napravio svoj dom iz snova, on je postao glavno mesto okupljanja za njegove prijatelje. Kada sam prvi put došla kod njega, zajedno sa još desetoro ljudi, mislim da sam više vremena provela proučavajući umetnine koje se nalaze svuda po stanu, nego družeći se.
Svako ko dođe kod njega jednostavno nema potrebu da ode jer je njegov dom prava marokanska oaza u kojoj svi uživaju.
Po visokim plafonima sam odmah znala da se radi o starijoj kući.
„Ovu kuću su zatekli moji baba i deda kad su se doselili sedamdesetih godina. Kupili su kuću, koju smo mi vremenom dozidali, ali baza je ostala ista. U međuvremenu smo rešili da napravimo meni stan.“
„Roditelji su pomagali od samog početka, otac je preuzeo primat oko građevinskih radova. Došao je na ideju da se razbiju vrata, a grede su originalne i njih smo odlučili da ostavimo.“
Prva stvar koja se primeti je definitivno zeleni parket koji se ne viđa toliko često.
„Kada je došao čovek koji nam je radio parket pitao je da li želimo da ga farbamo. Ljudi uglavnom ‘bajcuju’ u boje drveta. Bio sam samo siguran u to da želim da mi se pod presijava kao kod gastarbajtera i da bude u nekom klasičnom stilu. Doneo je tonsku kartu, video sam zelenu i plavu i rekao da želim plavu u spavaćoj sobi, a zelenu u dnevnoj. Kada je odradio test, moja majka se zgrozila, ali ja sam pristao. Parketar takođe nije bio oduševljen, jer nikada nije radio te boje ali kada je uradio celu sobu, prelakirao odjednom se sve uklopilo.“
Svaki komad nameštaj je priča za sebe i odmah se primećuje njegova efektnost i unikatnost.
„Oko nameštaja mi je pomogla mama iako se ne bavi tim stvarima, ali i te kako ima ukusa. Kauč smo našli na Fejsbuku, stolice su iz pedesetih i ttatin prijatelj je hteo da ih baci. Sva sreća, mi smo ih uzeli, restaurirali i sad izgledaju ovako. Jedan tepih je otac doneo sa Nepala, a drugi je iz Maroka.“
Na zidovima se može svašta naći – od postera jugoslovenske kinematrografije do izjava Srđana Đokovića.
„Ljudi se najviše oduševe kada vide Đokovića, iako ga uglavnom ne primete na prvu.“
„Diptih u dnevnoj sobi je radila drugarica slikarka koju sam zamolio da mi uradi nešto. Zanimljivo je što ona nije bila kod mene, a na kraju se sjajno uklopilo.“
Što se tiče postera, došao sam na ideju da okačim te postere jer jako volim domaću kinematografiju. Otišao sam na Kupindo i shvatio da je tržište postera jako veliko – svi su autentični i cene mogu ići baš visoko.“
Mateja je dosta pažnje posvetio osvetljenju, pa je tako u svakoj prostoriji po nekoliko lampi, lustera, sijalica…
„Što se tiče rasvete uglavnom je custom made. Ovo je metal koji počinje da oksidira tako da će biti još lepši…Mada što se tiče svetla, nije dovoljno imati samo to jer se ne vidi ništa, ali zato pravi dobru atmosferu.“
Bendžamin i Adam su glavne zvezde Matejinog doma i ove biljke su oplemenile prostor i donele malo tropske, egzotične atmosfere.
„Biljke su poklon i mislim da im jako prija ova sporedna prostorija jer u njoj ima dosta sunca.“
Druge prostorije, poput kupatila, defintivno nisu ništa manje interesantne od ostalih.
„Starinske bele pločice sam video u ‘House of cards’ i onda sam shvatio da bi bilo dobro ukombinovati crno i belo. Drvene delove je radio čovek koji je radio parket što se da primetiti po laku.“
Pitala sam Mateju da mi za kraj izdvoji omiljene stvari iz njegovog doma, a odgovor je donekle i bio očekivan.
„Trosed mi je omiljeni deo nameštaja jer tu provodim većinu svog vremena u poslednje vreme. Legnem i gledam serije i filmove. I pisoar naravno. Maske iz hodnika su mi takođe drage jer je otac to dovlačio iz Afrike, pa ima taj efekat sentimentanosti.“
***
Bonus video: Borba protiv nasilja nad ženama: Somborske šnajderke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
