Od jednostavnog „rajskog drveta” do današnje raskošne praznične dekoracije, kićenje jelke ima bogatu i dugu istoriju, koja u sebi spaja paganske korene, hrišćanske simbole i kulturne uticaje iz celog sveta.
Kićenje jelke je jedna od onih prazničnih tradicija koje smo oberučke prihvatili, ali nikad preispitali. Svi volimo taj trenutak kada unesemo jelku u dom, izvadimo kutiju sa novogodišnjim ukrasima i pustimo omiljenu muziku dok je ukrašavamo.
Međutim, da li ste ikada zastali i zapitali se zašto jelku kitimo baš na ovaj način, otkud ta tradicija i šta ona simbolizuje?
Zašto baš jelka
Priča o kićenju jelke počinje mnogo pre nego što je ovo drvo postalo simbol Božića i ima posebno značenje u različitim kulturama i verovanjima. Zimzeleno drveće, poput jele, korišćeno je u mnogim drevnim društvima kao simbol večnog života. Stari Egipćani, Rimljani, pa čak i germanska plemena, pripisivali su ovom drvetu sveto značenje.
Međutim, specifična tradicija božićnog drveta potiče iz Nemačke. U srednjovekovnim nemačkim predstavama o Adamu i Evi, jela ukrašena jabukama igrala je centralnu ulogu i nazivana je „rajskim drvetom“. Kasnije su Nemci počeli da unose „rajsku jelku“ u domove na Badnje veče, ukrašavajući je oblandama koje su simbolizovale hrišćansko otkupljenje. Oblande su s vremenom zamenjene kolačima, dok su sveće dodate kao simbol Isusa Hrista, „svetlosti sveta“.
Zanimljivo je da je šiljasti oblik jelke takođe imao svoju simboliku. U nemačkim domovima nekada se pravila tzv. božićna piramida – trouglasta konstrukcija od drveta ukrašena figuricama i svećama. Vremenom se ova tradicija spojila s „rajskim drvetom“, što je rezultiralo modernim božićnim drvetom kakvo danas poznajemo.
Jelka kroz vekove
Tradicionalno ukrašavanje jelki širilo se Evropom tokom 17. veka, iako je crkva u početku bila skeptična prema ovom običaju. Prve javne jelke u Estoniji i Letoniji bile su deo ceremonija koje su uključivale ples i spaljivanje drveta, dok je u Francuskoj vojvotkinja od Orleana 1840. godine predstavila božićno drvo aristokratiji.
U Velikoj Britaniji i Americi kićenje jelke postalo je popularno zahvaljujući kraljevskoj porodici. Nakon venčanja kraljice Viktorije i princa Alberta, ilustracije njih s božićnim drvetom postale su hit u štampi, što je ubrzalo širenje ove tradicije.
Kako je kićenje jelke stiglo u Srbiju
Na našim prostorima, običaj kićenja jelke bio je nepoznat sve do sredine 19. veka. Ovaj trend u Srbiju je stigao zahvaljujući nemačkom stanovništvu u Vojvodini. Prvo su jelke kitile aristokratske i bogataške porodice, dok se običaj kasnije širio među šire slojeve društva.
Jedna od najlepših priča vezanih za jelku kod nas dolazi iz Subotice, gde je Lajoš Velđi 2. decembra 1859. godine okićenom jelkom obradovao decu iz siromašnih porodica, ispričala je dr Dragane Radojičić iz Etnografskog instituta SANU za sajt Politika. Njegov gest simbolizovao je radost Božića i duh zajedništva koji praznici donose.
Simbolika i magija jelke
Prema rečima dr Radojičić zeleno drvo simbolizuje obnovu, napredak i sreću. Ovaj simbol ima korene u prethrišćanskom periodu, kada su Sloveni i Germani stablu pripisivali zaštitničke i svete moći.
Protestantski reformator Martin Luter igrao je ključnu ulogu u popularizaciji kićenja jelke. Prema predanju, Luter je prvi dodao sveće na jelku, inspirisan prizorom zvezdanog neba kroz grane drveća.
Moderno doba
Prve električne lampice na jelki zasijale su 1882. godine, zahvaljujući pronalazaču Edvardu Džonsonu, pomoćniku Tomasa Edisona. Iako su u početku bile preskupe, ove lampice su postavile temelje za savremeno kićenje jelke.
Danas, kićenje jelke nije samo simbol večnog života i obnove, već i prilika da se porodica okupi i stvori uspomene koje traju ceo život.
Možda je vreme da ovogodišnje kićenje jelke posmatramo iz novog ugla – kao čin povezivanja s prošlošću, tradicijom i najlepšim prazničnim vrednostima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
