Maštovit spoj istorijskog i modernog.
Rista Ristić, „renesansni čovek“ koji je živeo u Beogradu na početku 20. veka, 1928. godine odlučio je da podigne vilu koju je nazvao po svojoj supruzi, Bečlijki po imenu Laura. U tome mu je pomogao dobri prijatelj, čuveni arhitekta Aleksandar Deroko.
Burni tokovi istorije potpuno su izmenili Laurinu vilu, sve dok kreativaci iz Beograda nije odlučio da joj udahne novi život. Tim iz Laura dizajna je oronulo zdanje na Senjaku pretvorio moderni izložbeni prostor, maštovito i sanjivo uređen komadima nameštaja mladih srpskih dizajnera i delima umetnika Veljka Valjarevića, Vanje Pašić, Marka Lađušića.
Projekat su radili Mina Mališić, Mila Tešić i Damir Krdžović. Damir je bio na master studijama u Kopenhagenu, gde su počeli da se otvaraju prostori ovog tipa – predratne zgrade koje su renovirane u savremenom stilu, ali koje bi zadrže formu koju su imale, za Zadovoljna.rs govori Mina Mališić.
Vila Laura je građena u stilu ruskog romantizma sa elementima secesije, što se oslikava na njenoj bogatoj fasadi. Jedna je od retkih kuća u tom stilu u Beogradu, postoji samo par, kaže nam Mališić.
„Kad smo ušli prvi put u vilu, nismo bili ni svesni veličine izazova koji nas je čekao. Sam prostor je bio dosta ispregrađivan, jer su ovde posle Drugog svetskog rata useljivane porodice. Kad su te porodice izašle, kuću su nasledile dve unuke prvobitnog vlasnika, pa je ovo podeljeno na dve stambene jedinice. Postojala su dva zasebna ulaza“, govori nam.
U težnji da ožive prvobitni izgled vile, morali su u arhivu da pronađu orginalne crteže.
„Prvo smo po orginalnim crtežima pokušavali da zaključimo kakav je bio raspored prostorija – ali nismo imali ideju šta nas čeka. Nama troma je to bio prvi projekat takve vrste, plus predratne zgrade imaju specifičnu gradnju koju smo usput otkrivali“, predočava Mina.
A način gradnje s početka 20. veka ih je dosta iznenadio.
„Samo donji sprat je sagrađen od čvrstog materijala, a gornji sprat je čitav od drveta. To je bilo nešto što smo otkrili tek kad smo počeli da skidamo slojeve. Izolacija je bio vazduh – to je bilo jako zanimljivo. Sprat je od drveta, a između ima metar praznog prostora do sledećeg sloja – a između je samo vazduh. Taj deo zida smo zastaklili I izložili, da bi prikazali kakav je bio tada način gradnje“, ukazuje Mališić.
Sama vila nije zaštićena zakonom, ali je deo ambijetalne celine Senjaka, pa spoljašnost nisu smeli da menjaju – a nisu ni hteli. Raspored prostorija je ostao isti, ali unutrašnjost je morala potpuno da se rekonstruiše.
„Sva stolarija je sačuvana orginalna, to nam je bilo vrlo bitno da uradimo. Reparirali smo je u potpunosti I sačuvali. Fasadu smo želeli što više da rekonstruišemo, jer je bila dosta oštećena. Određeni delovi su vajani ispočetka“, ukazuje dizajnerka.
Sam prostor su želeli da oblikuju kao kuću za stanovanje koja je prilagođena izložbenom prostoru. Kada su razmišljali o enterijeru, tema kojom su se vodili i koja je sve oblikovala je bila jasna: to je postala Laura, velika ljubav Riste Ristovića.
„Ime Laura je vrlo zvučno i specifično, asociralo nas je na Petrarkinu Lauru i ‘Dekameron’. Mila je došla na ideju da prostor predstavlja personifikaciju idealne žene, Laure. Tako svaka soba predstavlja jedan deo nje i to nam je bila jako velika i važna smernica za oblikovanje prostora. To možete da vidite kroz oblike, materijale, svetlo“, objašnjava Mina Mališić.
Zamislili su Lauru kao klasičnu Bečlijku – duge plave kose, svetlih očiju.
„S obzirom da je sama spoljašnost kuće nežna, zamislili smo i nju u romantičnim haljinama, kakve su se nosile pre Drugog svetskog rata. Sam prostor smo onda pokušavali da oblikujemo po tom nekom njenom liku“, kaže Mališić.
I zaista, kroz sve prostorije provlači se romantična atmosfera i oseća se ženska energija. Pažljivo su odabrani dizajnerski komadi nameštaja tako da stvore kompoziciju koja je nežna, ali vrlo jasna. Dramatični prozori i izožene grede, totalno nekarakrisčni za današnje životne prostore, u savršenoj su harmoniji s modernim detaljima koji nas podsećaju na skandinavske enterijere.
„Imali smo sreću, zbog pozicije kuće, da je samo svetlo sanjivo i daje joj takav utisak. Oblici su geometrijski, nenametljvi, a opet vrlo čvrsti i jasni. Koristili smo svetle elemente, sa akcentima, da bi vas svaka soba uvukla u svoju priču i raspoloženje“, kaže dizajnerka.
Najzad, želeli smo da saznamo i šta bi ovaj maštovit tim dizajnera savetovao svima koji planiraju renoviranje nekog starog salonca ili kuće.
„Ključno je da slušate sam prostor. Greške u salonskim stanovima i kućama se prave kada ljudi pokušavaju da ih previše prilagode savremenom dizajnu. Vila Laura je dobar primer da te dve stvari mogu da se pomire – da se ostavi ljuštura orginalna, uz određene prepravke koje moraju da postoje zbog protoka vremena, a da se onda detalji koji se ubacuju budu savremeni. Ne treba insistirati na savremenim načinima osvetljenja, raznim denivelacijama plafona – jer to onda napravi konfuziju u samom prostoru. Samo treba ostaviti osnovu da bude takva kakva jeste, a onda detaljima uneti savremeni duh“, poručuje Mina Mališić.
***
Bonus video: Boemski salonac u kojem je uhvaćen stari duh Zemuna
Pratite nas i na društvenim mrežama:
