Najveći deo radova oko uređenja Petar je odradio sam.
Petar Paunović (29) je novinar iz Beograda koji je u stančiću od 23 kvadrata u Hilandarskoj ulici napravio pravu malu oazu. Kako sam kaže, uselio se u garsonjeru koja je imala samo bele zidove, a rezultat njegove kreativnosti je prostor u koji bi se mnogi uselili bez razmišljanja.
Na moje pitanje koje su prednosti, a koje mane života u malom stanu, Petar objašnjava:
„Nemaš luksuz da ti stan bude u haosu, to je najveća mana. Dovoljno je dve stvari da ne vratiš na mesto i stan deluje kao da je pala atomska bomba. Ako nešto izgubite u malom stanu, očekujte da ćete dva dana vraćati sve na mesto. Prednost je što ti je sve na dva koraka, računi su manji, a dovoljno je da samo promenite prekrivač na krevetu i značajno utičete na utisak o prostoru.“
Upravo su detalji ono što je ovom stanu unelo živost i toplinu i što većina njegovih gostiju, ali i pratilaca na društvenim mrežama prvo primeti i pohvali.
„Pozitivni komentari su krenuli kada sam ubacio biljke, tapete, ramove, sveće i slične stvarčice. Oni daju osećaj doma i toline, što upotpunjuje sliku funkcionalnosti, što je svakako najvažnije prilikom uređenja, ali bez detalja, to je kao torta bez šlaga“, kaže Petar. Ipak, kao što sam ističe, funkcionalnost mu je bila glavna vodilja u izboru nameštaja i rasporeda.
„Kada imaš mali prostor poenta je što, iz mog iskustva, postoji samo jedan adekvatan raspored. Krevet mora da bude na tom mestu, ako želiš da ga raširiš, a u skladu s tim i ormar. Najbolje je da u početku imate samo neophodne stvari, poput ormara, kreveta i kuhinje, a da sav ostali nameštaj onda uklapate spram potreba i prostora. Ja sam na primer tri put menjao raspored i dodavao nameštaj dok nisam došao do konačnog izgleda. Konstantni je strah kako ne prepuniti prostor, a opet kako izbeći da ti stvari stoje po kutijama. To važi i za dekoraciju i biljke, pošto bih ja živeo u botaničkoj bašti“, priča ovaj momak kom je uzgajanje biljaka kao strastveni hobi posebno izazovan u ovako uskim okvirima i sa malo prirodnog svetla, s obzirom na to da je stan orijentisan ka unutrašnjem dvorištu između zgrada.
To ga, međutim, nije sprečilo da od svog kutka napravi zelenu čaroliju, pa je posebni dodatak ovom stanu dvorište koje je Petar oplemenio, a ponosan je i na svoju kreaciju na zidu s biljkama, koju je napravio od šipki i čantrica za kuhinju, uz obavezne specijalne sijalice za gajenje biljaka.
Filozofija da svaki centimetar treba da se iskoristi maksimalno Petru se i te kako isplatila, a u realizaciji svojih zamisli najbolji majstor je bio on sam.
„Od lepljenja tapeta do sklapanja nameštaja, sve sam uradio sam ili uz pomoć društva i roditelja. Majstor mi je samo na radnoj ploči izrezao rupe za sudoperu i indukcionu ploču. Možda sam najponosniji na to što, kada sam kupio mašinu, nisam pozvao vodoinstalatera, nego sam sam promenio ventil i rešio odvod i posle više od godinu dana, ni kap nije procurila“, priča mi ovaj novinar i upozorava sve koji bi da se odmetnu u sličnu avanturu „uradi sam“ projekata da sve triput mere, a jednom buše.
„Moje biljke sam prvo okačio na jedan zid, pa sam im onda menjao lokaciju, te bušio i drugi zid i to dva puta, kako bih ih postavio onako kao želim. Zato, svaku svoju zamisao proverite, ali bolje da uradite i da pogrešite, nego da ne pokušate, to je moja životna filozofija. Takođe, dobro čitajte i pratite uputstva za sklapanje nameštaja, postoji razlog zašto je to tako ‘nelogično’, pa nemojte to da shvatite kada ste već sve sastavili i treba da odšrafljujete“, kaže Petar koji je i ulaganja u nameštaj i dekoraciju birao pažljivo i ekonomično.
„Treba imati na umu da sam neke stvari platio prilično povoljno, a da sam se s nekima bahanalisao, kao što je na primer indukciona ploča, koja košta više od ostatka kuhinje. Ono što je meni bilo važno jeste da imam krevet koji je krevet, a ne da spavam na nekim čudima na razvlačenje. No, krevet s dušecima, ormar i police možete da nabavite za 500 evra ukupno. Police, tepihe i mnoge sitnice koje sam naknadno kupovao sam uzimao na popustima, tako da sam prolazio mnogo povoljnije. Svakako, najviše košta kuhinja, iako sam ja umesto klasičnih visećih delova odabrao police, ali to ćete teško uspeti da kompletirate s uređajima za manje od 800 evra.“
Ipak, svaki uloženi dinar mu se i više nego isplatio jer kad je stanodavka ušla u ovako sređen stan, odlučila je da sve u njemu otkupi. Svoju „kućicu“ Petar će uskoro prepustiti nekom drugom, a on sam se seli u veći stan na obodu grada. Iako se raduje novom početku, priznaje da će mu ušuškano utočište koje je sebi stvario u Hilandarskoj, mnogo nedostajati.
„Prodavnice na minut od kuće, kada me mrzi da kuvam, mogu da biram gde ću da jedem, a neka mesta rade bez prestanka. Sve je blizu i mogu da ostanem u izlasku koliko god, jer peške mogu do kuće. Mogu u poslednjem trenutku da odlučim da odem u pozorište ili se dogovorim za piće u gradu. Međutim, mali stan ne daje prostora za žurke, za veća okupljanja ili neke hobije. Zato se i selim i jedva čekam da upoznam i prednosti takvog života“, poručuje Petar za kraj.
