U srcu Pariza, nekoliko spratova iznad kultne Hermès radnje na Rue du Faubourg Saint-Honoré, ne nalazi se restoran s pogledom, ni ekskluzivni VIP lounge, već – vrt. Ne bilo kakav. Ne za selfije, ne za lansiranje kolekcija, ne za klikove. Ovo je prostor koji ne traži pažnju. On postoji da bi disao.
Zasađen tokom rata kako bi se tu uzgajao krompir, ovaj vrt je u međuvremenu tiho evoluirao u utočište od kamena, kože i marketinga. Danas je simbol svega što Hermès (još uvek) odlučuje da ne izgovara naglas: pažnja, strpljenje, tišina, poštovanje ritma prirode.
Vrt koji ne pozira
U doba kada brendirane krovne terase služe kao pozadina za „iskustvene“ fotografije, Hermès vrt odbija da igra tu igru. Ne nalazi se na mapi. Nema rezervacija. Ne pravi buku oko sebe. Ne menja se da bi bio trend, već prati ritam sezone – jabuke, magnolije, ruzmarin, žalfija.
„Ako luksuz znači ono što je retko, sporo i postojano – ovaj vrt je možda najluksuznija stvar koju Hermès ima“, zapisano je u jednom eseju o ovom mestu. Ne zato što je raskošan. Već zato što raste u svom tempu i ne traži da bude posmatran.
Sporo, pažljivo, dugoročno
Ovaj vrt ne generiše prihod. Nikada nije bio domaćin lansiranju proizvoda. Nije ni zamišljen kao narativ brenda – ali upravo u tome je njegova snaga. Njegova vrednost nije u performansu, već u kulturi.
„Kaže vam nešto o stavu kuće Hermès prema vremenu, privatnosti i pažnji“, beleži se u jednom intervjuu. To je mesto koje se održava tiho, rukama, već više od sedamdeset godina. Bez pompe, bez preteranih gesta. To je Hermès viđen iznutra – kao filozofija, ne kao etiketa.
*
*
*
U vremenu kada luksuz sve češće traži da ga primetimo, Hermès još uvek veruje u vrednost onoga što traje. Njihovi proizvodi se ne lansiraju sezonski, već se nasleđuju. Obnavljaju. Vraćaju u radionice, a ne u outlet. Baš kao i vrt. On nije nikada „izmišljen“. On se desio. I traje.
Inspiracija koja miriše
Godine 2011, tadašnji parfimer brenda Jean-Claude Ellena pretočio je atmosferu ovog vrta u parfem Un Jardin sur le Toit (Vrt na krovu). U njemu su jabuka, kruška, magnolija, začinsko bilje. Miris koji ne želi da impresionira – samo da opiše jedno mesto i njegov mir.
Za razliku od mnogih Hermès mirisa koji su inspirisani Nilom, Bombajem, smokvom iz Grčke – ovaj dolazi sa svega nekoliko metara iznad odeljenja muške galanterije. To je miris iznutra, iz sopstvene kuće i šalje jasnu poruku – tajna bašta Hermès-a nije samo prostor, to je otpor prolaznosti. Ne zato što hoće da bude misterija, već zato što zna da je suština luksuza često upravo u onome što ne pokušava da se objasni.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
