Sobne biljke koje su najbolji i najlepši prečišćivači vazduha

Podeli:
Foto: Shutterstock

Bar u kući dišite punim plućima.

Beograd i Srbija se već nekoliko dana nalaze na samom vrhu liste najzagađenijih gradova (zemalja) sveta. Zbog toga svaki izlazak napolje „na vazduh“ više nema smisla kao nekad.

Ono što svakako sami za sebe možete da uradite je da obezbedite što čistiji i kvalitetniji vazduh u svom domu. Na osnovu NASA studije o čistom vazduhu izdvojene su kućne biljke koje najbolje pročišćavaju vazduh i smanjuju prisutnost toksina u domu.

Mikrobi i toksini koje ne vidimo golim okom često su najštetniji za zdravlje čoveka, ali ukoliko se odlučite da gajite ove zelene kućne ljubimce, značajno ćete poboljšati kvalitet vazduha, piše iamgreenfield.

Spatifilium

Jedna od najelegantnijih sobnih biljaka je spatifilium. Osim brojnih zelenih listova, koji mogu da formiraju bogat i širok žbun, ima otmene bele cvetove nalik mini kalama. Ne samo što oplemenjuju prostor, spatifilium spada u biljke koje dobro prečišćavaju vazduh u prostoru. Iako je biljkama neophodna svetlost za proces fotosinteze, spatifilium može da se gaji i u prostoru kojem nedostaje sunčeva svetlost i nije zahtevan za negu.

Foto: GWI/Jenny Lilly / Garden world images / Profimedia

Dovoljno je zalivati ih jednom nedeljno, a na proleće im dodati malo đubriva kako biste podstakli rast biljke i cvetova. Iz vazduha uklanja sledeće toksine: benzen, ugljen monoksid, formaldehid, trihloretilen i ksilen.

Bendžamin

Foto: GWI/Rodger Tamblyn / Garden world images / Profimedia

Fikus bendžamin poreklom iz jugoistočne Azije uzgaja se najčešće u zatvorenom prostoru. U zavisnosti od vrste može da naraste i više od 2 metra u visinu. Kao i većina drugih biljaka za pročišćavanje vazduha i bendžamin preferira svetlo. Ovu biljku možete čuvati na direktnoj sunčevoj svetlosti i zalivanje traži jednom nedeljno, kada se zemlja potpuno isuši između dva kruga napajanja vodom. Uklanja toksine: formaldehid, trihloretilen i benzen.

Engleski bršljan

Foto: GWI/Jenny Lilly / Garden world images / Profimedia

Možda vam je engleski bršljan poznatiji kao penjačica na mnogim zidovima i po drveću u parkovima, ali NASA tvrdi da je to najstarija sobna biljka pročišćivač vazduha. Dobro uspevaju u malim saksijama i više vole da rastu u „gužvi“. Izgledaju sjajno u visećim saksijama i lako se razmnožavaju pomoću reznice u vodi, za samo nekoliko dana. Engleski bršljan od toksina u prostoru uklanja formaldehid i benzen.

Zeleni ljiljan

Foto: Alexander Kurlovich / Alamy / Alamy / Profimedia

Zeleni ljilan ili „pauk“ biljka (chlorophitum comosum) savršen je izbor za sve novopečene uzgajivače sobnog bilja. Zašto? Zato što biljka uspeva na indirektnoj sunčevoj svetlosti i opstaje u gotovo svim uslovima. Poznato je da prežive na temperaturama od samo 2 stepena. Vazduh prečišćava tako što uklanja formaldehid i ksilen.

Sanseverija

Foto: safeena / Stockimo / Alamy / Alamy / Profimedia

U našem jeziku poznatija i kao „svekrvin jezik“ ili zmijska biljka, sanseverija je sočna biljka koja može narasti do dva metra visine. Ova biljka je veoma laka za održavanje, izdržljiva je, a uspeće da preživi čak i kad potpuno zaboravite na nju. Smestite ih na neko mesto gde ima direktonog svetla, bar nekoliko sati dnevno, jer voli da se sunča, a pri tome će vaš kućni vazduh očistiti od toksina kao što su formaldehid, trihloretilen, benzen i ksilen. Pazite da je ne preplavite vodom jer ovo je ipak biljka koja uspeva i u tropskim uslovima.

Đavolji bršljan

Pothos
Foto: oranialux / Alamy / Alamy / Profimedia

Đavolji bršljan ili pothos (epipremnum aureum), kod nas poznatiji kao lozica je sobna biljka koja se lako uzgaja i bori se protiv uobičajenih toksina u domaćinstvu (ksilen, benzen, formaldehid i trihloretilen). Dodaje život svakom prostoru, dobro uspeva u vodi, saksijama i visećim korpama. Iskusni uzgajivači kažu – lozicu je teže ubiti nego je održavati u životu!

Patuljasta palma

Palma
Foto: GWI/Floramedia / Garden world images / Profimedia

Patuljasta palma (phoenik roebelenii) ili pigmejska palma, kako je neki zovu, relativno lako se uzgaja, u delimičnoj hladovini, a prečnik njenih listova može da dosegne čitav metar. U prostoru uništava toksine poput formaldehida i ksilena.

Hrizanteme

Hrizanteme nisu samo sjajan cvetni aranžman u enerijeru, posebno tokom jeseni i zime, već su poznate i kao jedan od najboljih pročišćivača vazduha.

Foto: GWI/Steffen Hauser / Garden world images / Profimedia

Međutim, one su i jedan od pročišćivača koji se najlakše uzgaja. Uživaju u dobrom protoku vazduha, jarkoj indirektnoj sunčevoj svetlosti, a zalivaju se samo toplom vodom. Dozvolite im da se zemlja dobro osuši do narednog zalivanja. Hrizanteme će se pobrinuti da u vašem domu više ne bude amonijaka, benzena, formaldehida i ksilena.

Fikus sa bordo stablom

Fikus sa bordo stablom poreklom je iz Indije. Vrlo je izdržljiva biljka koja voli svetlo, filtrirano svetlo, nedeljno zalivanje leti, a dvonedeljno zimi. Može da raste u saksiji, ali i posađen u zemlju, u dvorištu. Uništava ksilen, benzen, formaldehid i trihloretilen.

Foto: Hazrat Bilal / Alamy / Alamy / Profimedia

Bostonska paprat

paprat
Foto: GWI/Trevor Sims / Garden world images / Profimedia

Bostonska paprat poznata je po listovima u obliku mača što je čini savršenom za viseću saksiju ili pijedestal. Paprat uspeva u vlažnim sredinama i zahteva stalnu vlagu. Obradujte je redovnim prskanjem, vlažnim zemljištem i smestite ih na indirektnu sunčevu svetlost, u blizini prozora, na balkona, a ona će zauzvrat uništiti toksine poput formaldehida i ksilena. Zimi skratite listove za par centimetara kako biste pomogli regeneraciju i rast u toplijim mesecima.

***

Bonus video: Aleksandrino kupatilo kao iz bajke

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Instagram