Saveti čoveka s najlepšim dvorištem u BG za uređenje terase

„Sad je još rano za sađenje, ali može da se seje. Najbolje bi bilo kući da se nešto poseje i drži negde pored radijatora, poklopljeno kako bi krenulo klijanje. U principu, dok zemlja ne otopli nema sađenja, ni kad su u pitanju dvorišta, ni terase”, istakao je Dejan Dragićević.

Ukoliko želite da iznesete biljke koje već imate i koje su vam u stanu, najbolje je sačekati da temperatura i dnevna i noćna bude uvek iznad deset stepeni.

Kada se sadi

„Zima je idealan period za razmišljanje, tada nacrtate svoje dvorište ili terasu, pa pogledate i fotografiju od prošle godine, isplanirate šta želite. Tako svake godine možete da pratite napredak.”

Dejan savetuje da ne kupujemo biljke samo zato što nam se sviđaju, nego je potrebno da se dobro raspitamo, te znamo šta tačno želimo da sadimo na terasi kako nam biljke ne bi propale.

„Dan i noć je odlična biljka jer ne smrzava, em su jestivi, uvek možeš da odbereš cvet i pojedeš, a nisu ni teški za održavanje. Ne treba mu puno vode, i čim se pročisti sneg on počnu da kulja i bude tu dok ih sunce ne srpži do maja i juna, zavisi da li je u hladovini. Posle se vadi i sadimo nešto drugo.”

Sadnice ove biljke možete posaditi kad god želite i cvetaće do prvog baš jakog sunca. Kada precvetaju jesenje lukovice zumbula, lala, narcisa, ukoliko ste ih posadili, njih vadite i onda sadite letnje lukovice poput kane i dalije.

Od svetlosti zavisi kakve će biljke biti

„Ako držite drveće na terasi poput acera, onda je važno da ih oblikujete kako ne bi rasle velike i zaklanjale sunce ostalim biljkama. Vrlo je bitno na terasi koliko sunčanih sati ima, kako bi biljka mogla da vrši fotosintezu.”

Ako je terasa osvetljena duže, između osam i dvanaest sati, onda sadimo biljke koje mogu da podnesu sunce, poput lavande. Ukoliko je umereno osunčana, te ima oko četiri sata direktnog sunca, onda sadimo biljke koje vole hladovinu.

*

Raspored biljaka

Uvek je dobro imati neke cvetnice koje su tada u trendu, one nisu skupe i uglavnom su jednogodišnje biljke.

„Bolje da kupite i gotovu i da imate već lep cvet, a da pored imate strukturne biljke, poput hedere”, ističe naš sagovornik.

Strukturne biljke su one koje idu na dole i koje ne cvetaju. Cvetnice se sade iznad, a vizura da bude takva da visoke biljke idu do zida, i da idu naniže, tako da jedna drugu ne guše.

Zemlja i navodnjavanje

„Šta god da poseješ u hladnoj zemlji, istruliće zbog prevelike vlage, i temperatura mora da se gleda malo unapred, da li će biti minusa ili ne.”

Svi segmenti su bitni, od same saksije - bolja je keramička od plastične, treba koristiti više prirodne materijale. Što se tiče zemlje, važno je da supstrat bude dobar, što opet zavisi od biljke koju ćemo zemlju koristiti. Hortenzije npr. traže kiselu zemlju, tako da je dobro koristiti i čist supstrat u saksiji.

„Ja volim da koristim i dodatak perlita. Perlit je vulkanskog porekla i višak vode apsorbuje, a kada biljci nedostaje vode onda je on ispusti. Tako da je idealan, te u svaku saksiju stavljam od deset do petnaest posto perlita. Može malo oštrijeg peska da se ubaci, a dobra zemlja koja je ona koja je sterilna, tj. ova kupovna. Nemojte da žalite novac, jer u običnoj zna da bude glistica ili crvića koji se razmnožavaju.”

Što se tiče vode, ova česmovača nije stvorena za biljke. Njima treba kišnica, ili neka iz akvarijuma ili pak ona koja odstoji neko vremena. Ona je napravljena za ljudsku upotrebu i biljkama to ne odgovara, biljkama treba da voda koja je kiselija.

„Na jedno 12 litara vode, dodajte jednu kesicu limuntusa. I time zalijte biljke na svakih 15 dana ili mesec jer im to izuzetno prija”, ističe Dejan.

Što se tiče zalivanja biljaka u žardinjerama, uvek je bolje da se vode stavi manje nego više. Kad vode nema, biljka malo klone, mi je zalijemo i ona se vrati. Ali ako ima previše vode, istrune, pojave se paraziti i razna mala živa bića koja biljci smetaju, a vaše terase ostanu tužne i beživotne.

***

Bonus video: Reciklaža, razvrstavanje kućnog otpada