Iako je tek pre tri godine postao najpoznatiji rekvizit za plažu širom sveta, graciozni ružičasti flamingo decenijama živi u našem komšiluku! I to ne jedan, već na desetine njih. Još nije kasno da ih posetite, a možda je sada najbolje vreme jer je navala turista pala i možete ih posmatrati ne narušavajući njihov "fensi" mir.
Da biste ih videli, potrebno je da se uputite u Italiju, odnosno Milano, u dvorište Vile Invernici. Klasicistička vila nalazi se u Kuadrilatero del Silenzio, „naselju tišine“. Iako se radi o centralnom delu Milana, kao što i samo ime kaže, idealno je mesto za one koji žele blizinu gradske vreve, ali i svoj mir. Naravno, taj mir košta. Noćenje u jednoj od kvartovskih vila košta oko 80 evra.
Duž ulice su masivne zgrade i vile koje datiraju iz dinastije Habsburg, a u njoj su živeli italijanski umetnici kao što su Tomazo Marineti i Karlo Kara.
Ovde je živeo čuveni „otac sira“, po imenu Mio. Romeo Invernizzi je pokrenuo porodični brend 1928. godine i otvorio marketinšku agenciju da ga reklamira. Odrastao na maloj porodičnoj farmi na kojoj su proizvodili mleko, Romeo je došao u školu umoran od posla – možda nije imao naklonost učitelja ni najbolje ocene, ali je imao veliku ljubav prema prirodi i dobar njuh za posao.
Stekavši bogatstvo, kupio je vilu. Ali on nije mario toliko za nju koliko je voleo veliko imanje koje je imao na rubu grada. Međutim, za vilu je bila zaslužna njegova supruga Enrika, koja je volela grad i brinula se o ovoj luksuznoj „kući”.
Karibi pored
Vilu krasi bašta koja podseća na egzotičnu oazu, a ono što privlači pažnju su ružičasti flamingosi koji slobodno šetaju po dvorištu, među fontanama i barama.
Nisu sami – mnogo je više retkih i egzotičnih ptica poreklom iz Južne Amerike i Afrike, koje su donete pre nego što je usvojena Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama. Neki od njih žive i do 25 godina, a odlikuju se izuzetnom ljubaznošću. Vole jedno drugom da prave društvo, iako su pomalo uzdržani i stidljivi pred gostima i turistima.
O njima brine njihov privatni kuvar koji im svakodnevno priprema obrok sa svim sastojcima neophodnim za njihovo zdravlje, ali i sjajem i bojom perja. Kaže da su to vitamini i morski plodovi.
Iako je vila i dalje u privatnom vlasništvu fondacije, pa ne možete baš da idete kada vam se prohte, možete uživati u prizoru „preko ograde“, odakle se podjednako dobro vidi sav sjaj bašte. Naravno, možda poznajete nekog meštana koji poznaje čoveka koji poznaje čoveka, pa uspete da uđete u dvorište.
