Zavirite u magični vagon čuvenog Belmond British Pullman voza koji su kreirali Baz Luhrmann i Catherine Martin.
Belmond British Pullman je kultni luksuzni voz koji polazi sa stanice London Victoria i nudi autentično iskustvo zlatnog doba železnice iz 1920-ih i 1930-ih godina. Kao sestrinski voz čuvenog Venice Simplon-Orient-Express-a, ovaj voz ne služi za običan prevoz već kao pokretni restoran visoke kuhinje koji krstari kroz prelepe predele Velike Britanije.
Voz se sastoji od 11 originalnih, pedantno restauriranih Pullman vagona. Svaki vagon ima jedinstveno ime, sopstvenu istoriju i specifičan Art Deco dizajn. Poznati režiser Wes Anderson kompletno je redizajnirao vagon Cygnus u svom prepoznatljivom simetričnom i pastelnom filmskom stilu, a sada je režiser Baz Luhrmann dizajnirao vagon Celia.
Celia je muza ovog legendarnog australijskog reditelja Baza Luhrmanna i njegove životne i poslovne partnerke, četvorostruke dobitnice Oskara, scenografkinje i kostimografkinje Catherine Martin. Sada se taj vagon, uz raskošni enterijer voza Belmond British Pullman, prvi put predstavlja svetu, piše Vogue Italia.
Vagon dizajniran za ukradene poljupce u senci
„To je magičan i misteriozan vagon, mesto gde Celia može da večera, organizuje zabave i verovatno podeli nekoliko poljubaca u najintimnijim uglovima“, kaže Baz Luhrmann.
I zaista, uprkos relativno malim dimenzijama, vagon Belmond voza koji su osmislili Baz Luhrmann i Catherine Martin ne oskudeva u „intimnim uglovima“. Putnici – njih najviše 12, jer će vagon biti rezervisan isključivo za grupe – pronaći će bezbroj prilika da se povuku u privatnost.
Tu je barski deo, sa zakrivljenom ljubičastom somotskom sofom ukrašenom resama, smeštenom ispod prozora na zadnjem delu voza, kao i izuzetni zidovi u tehnici marketerije, gde drvo različitih tonova stvara kaleidoskopske motive cveća i vila.
Intarzije su nastale u saradnji porodičnom radionicom iz Eseksa osnovanom krajem 19. veka, a zanimljivo je da je pradeda današnje generacije učestvovao je u dekoraciji Titanika.
Tu je i trpezarijski deo, sa sedištima presvučenim zelenim i bordo materijalom i dodatnim motivima na zidovima koji uokviruju engleski pejzaž što promiče pored prozora.
Svaki element vagona izrađen je po meri pod budnim okom Catherine Martin.
„Ona ima prirodnu povezanost sa zanatlijama“, kaže Baz Luhrmann sa naklonošću. „Obožava ih iskreno.“
Od olupine do luksuznog vagona
„Otkrili smo naš vagon dok je još bio olupina treće klase, tako da je njegova restauracija zaista bila neverovatna“, kaže Catherine Martin i objašnjava da je većina elemenata izrađena u različitim delovima Engleske pre nego što su sastavljeni tokom poslednjih nekoliko nedelja – nameštaj po meri kompanije Bill Cleyndert iz Norfolka, staklo koje je izradio Tony Sandles u Eseksu, vez radionice Hand & Lock iz Ficrovije…
„Sve je pomalo podsećalo na ogromni Meccano set, sa delovima koji su morali da se uklope u poslednjem trenutku“, priseća se ona. „Neverovatno složeni inženjerski detalji su me fascinirali, ali dizajn sam oduvek posmatrala kao vežbu rešavanja problema.“
Gotovo opsesivna pažnja prema detaljima koju imaju Baz Luhrmann i Catherine Martin proizlazi i iz njihove strasti prema putovanjima, često avanturističkog duha. Nakon svake promotivne turneje za svoje filmove Luhrmann ima običaj da krene ka udaljenim destinacijama kako bi pronašao balans i spokoj. Nakon završetka filma Moulin Rouge! putovao je transsibirskom železnicom, dok je nakon filma Elvis odleteo u Japan, a zatim trajektima prešao Južno kinesko more.
Saradnja sa kompanijom Belmond nastala je kada se Gary Franklin, viši potpredsednik britanske turističke kompanije zadužen za vozove i krstarenja, zapitao ko bi bili njegovi idealni saradnici. Prvo ime koje mu je palo na pamet bilo je Baz Luhrmann, pa je reditelja i njegovu porodicu pozvao na putovanje vozom Venice Simplon-Orient-Express.
Luhrmann je odmah shvatio da bi dizajniranje železničkog vagona bio savršen zadatak.
„Delovalo je kao san“, kaže on. „I upravo zato je bilo neodoljivo jer je to baš ono što smo oduvek radili.“
Cilj mu je bio da ljudima pruži priliku da uđu u prostor, ostave svoj svakodnevni život iza sebe i krenu na putovanje, bilo kroz predstavu, film ili voz. Želeo je da putnici osete duhovnu obnovu, da mogu da se prepuste i potom vrate sebi, možda sa novom, lakšom energijom.
Povratak na šine nakon 54 godine
Martin, koja je pre nekoliko nedelja imala priliku da se provoza vozom kako bi testirala pojedine elemente projekta, opisuje iskustvo kao iznenađujuće emotivno.
„Vagon nije bio na šinama još od 1972. godine, tako da je to bilo zaista uzbudljivo“, kaže ona. „Bila sam u njemu osam sati tokom dva dana, a vreme je prosto proletelo. U jednom trenutku smo napuštali stanicu, a već u sledećem smo se vraćali. Sve je nestalo poput oblačka dima.“
„Na kraju krajeva, sve je bilo potpuno isto kao snimanje filma“, zaključuje reditelj. „I mislim da će pravi uspeh biti kada vidimo nekoga kako se ukrcava i ima osećaj da je ušao u jedan od naših filmova, potpuno se izgubivši u njemu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
