Kuće u prirodi postale su veoma popularne od izbijanja pandemije jer su ljudi dobili potrebu da izađu iz gradova i da što duže vremena provedu u prirodi. Srećnik je bio onaj koji je u vreme zaključavanja mogao da boravi u ovoj maloj šumskoj kući u Karađorđevu, čiji projekat potpisuje arhitekta Slobodan Ćirić.
Specifičnost ovog objekta leži u njenoj jednostavnoj formi, materijalima i načinu izrade. Želja klijenta je bila da se na nasipu na deset metara od Dunava napravi montažni objekat koji bi služio za odmor sa porodicom i prijateljima a prevashodno za pecanje. Bilo je potrebno napraviti dovoljno atraktivan objekat, a sa druge strane ekonomski isplativ. Na površini od 6x4m trebalo je da se smesti dnevna zona sa kuhinjom i trpezarijom i deo za spavanje, pišu na sajtu Gradnja.rs.
“Sve je to trebalo da se napravi bez struje, samo uz pomoć agregata”, priseća se arhitekta Slobodan Ćirić i dodaje da je u tom delu šume dozvoljeno napraviti čeku za profesionalne pecaroše, pa iz tih razloga struja i voda nisu prisutne.
Pročitajte još:
Odgovor na sve ove zahteve je bio takav da se temelji pojave u vidu šipova na devet pozicija, dok su debla zakopana duboko u zemlju zaliveni strukturalnim malterom. Čelična konstrukcija od cevi 3×3, koja je kostur kućiće, završena je prethodno u radionici i naknadno doneta na mesto postavljanja, odnosno na šipove.
Strukturu zidova čine čamova građa, kamena vuna, gips-kartonske ploče i završni malter. Stakleni portali su urađeni aluminijuma u crnoj boji.
Dnevna zona i galerija
“Kako je klijent bio vođen prethodnim i sporednim objektima koji su imali velike terase, a male dnevne prostore, ideja je bila da se njegova želja zadovolji tako što će dnevna zona sa trpezarijom i kuhinjom biti ujedno i terasa jer se otvaranjem velikih portala dobija potpuna otvorenost i integracija prirode i objekta”, kaže Ćirić za portal Gradnja.rs.
Galerija koja služi za spavanje i da se prenoći u šumi se nalazi na pola objekta tako da u dnevnoj zoni/terasi objekat dobija punu visinu od 460 cm.
Reč „glamping“ je od nedavno postala popularna, a posebno pojavom koronavirusa kada čovek ima potrebu da se više poveže sa prirodom. Kako sama reč kaže, to je neka vrsta glamuroznog kampovanja.
“Ovaj objekat je opravdao samu ideju glampinga pošto struju dobija od solarnog panela koji je postavljen na krov kućice, a tehnička voda je iz Dunava”, kaže arhitekta i dodaje da je kućica napravljena tako da se može premestiti na drugu poziciju.
Forma kvadra
Glavna ideja za oblikovanje ove kućice u Karađorđevu bila je jednostavnost i otvorenost prema prirodi i reci. Kao takva je i napravljena od najednostavnije forme u obliku kvadra koja jednim potezom ugradnjom velikih portala, okrenutih prema Dunavu i šumi, dobija potpunu povezanost sa okolinom i prirodom.
Enterijer je urađen dosta skromno, ali funkcionalno. Stepenište je, kao glavni elemenat u enterijeru, napravljeno od drveta – takođe od čamovine, a one su poslužile i kao ostavni deo, odnosno menjaju kuhinjske elemente u svojoj strukturi. Smederevac se može da posluži kao grejno telo ili i kako šporet. Trosed je postavljen tako da se sa njega pruža pogled na terasu, odnosno na Dunav.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
