Znate li kolika razlika je optimalna?
Temperatura ovih dana dostiže vrhunac, pa nam je često jedini spas boravak u klimatizovanim prostorima. Međutim, ni izlaganje klima-uređaju nije potpuno bezazleno. Zato, da bismo iskoristili najbolje strane klime, a ujedno minimizirali njihov negativni utcaj na naše zdravlje, potrebno je držati se određenih pravila.
A baš o tome na šta treba da obratimo pažnju kada boravimo u prostorima rashlađenim klima-uređajem i kako oni mogu uticati na zdravlje, za zadovoljna.hr govorila je Stela Corić, lekarka opšte prakse.
Kako kaže, jasno je da je zbog globalnog zagrevanja i poremećaja klime nezamislivo živeti bez klima-uređaja jer oni ublažavaju nepovoljan uticaj vrućina, a posebno pomažu srčanim i plućnim bolesnicima. Međutim, doktorka upozorava na to da mogu i negativno uticati na naše zdravlje.
Ako se klima-uređaj ne održava pravilno ili se pak pogrešno koristi kada je uključen, može dovesti do širenja mikroorganizama, od kojih najopasniji može biti uzročnik legionarske bolesti, odnosno atipične upale pluća.
Tu su i one nešto manje ozbiljne, ali jednako tako neprijatne poput prehlade, glavobolje, upale sinusa i uha, pogoršanja alergija i dermatitisa, kao i bolova u koštano-mišićnom sistemu, kaže dr Corić.
Osobe izložene hladnom vazduhu klima-uređaja vrlo se često žale prvenstveno na bolove u području vrata, ruku, zglobova i drugog dela leđa, odnosno onih koji su direktno izloženi strujanju klima-uređaja. Osim toga, ako se ne ovlažuje vazduh, klima-uređaji će ga sušiti, a procesom disanja sušiće se i naša sluzokoža.
Tako se narušava njena ravnoteža i gubi stabilnost te lakše dolazi do pomenutih infekcija disajnog sistema. Ali ako su uređaji kvalitetni i ako se menjaju filteri, što bi trebalo činiti svaka tri meseca, mogu i povoljno uticati na zdravlje, naročito kod alergičara i astmatičara.
Izbegnite temperaturni šok za organizam
Kako je trenutno zbog spoljašnje temperature nemoguće funkcionisati bez klima-uređaja, posebno ne u radnom okruženju, dr Corić upozorava na to da se treba držati osnovnih pravila u vezi s njihovim korišćenjem. Time će se negativni učinci svesti na najmanju moguću meru. Posebno pak oprezne treba da budu određene grupe ljudi.
Prvenstveno treba regulisati temperaturu mikroklime, dakle naš radni prostor, dom ili auto, sa spoljnom temperaturom.
Naš organizam dobro podnosi temperaturnu razliku od šest do sedam Celzijusovih stepeni. U protivnom izlaskom iz jako klimatizovanog prostora može doći do temperaturnog šoka.
Izlaskom na visoke spoljne temperature dolazi do periferne vazodilatacije, što je izrazito opasno kod osoba s niskim pritiskom i osoba koje imaju problema sa cirkulacijom. Treba izbegavati izlaganje direktnom hladnom vazduhu i podesiti brzinu strujanja vazduha, a svakako treba pripaziti i na adekvatno vlaženje vazduha, objašnjava doktorka.
Takođe, poslodavci bi trebalo da se drže navedenih saveta, a pravilnik o zaštiti na radu propisuje minimalne uslove u vezi s temperaturom, vlažnošću i brzinom strujanja vazduha.
Prema tome bi razlika između spoljne i unutrašnje temperature trebalo da bude od spomenutih šest do sedam Celzijusovih stepeni, relativna vlažnost trebalo bi da iznosi od 40 do 60 odsto, a brzina strujanja vazduha najviše 0,2 m/s, i to bez direktnog duvanja vazduha na ljude koji borave u tim prostorima. Osim toga, držanjem uređaja na takvoj temperaturi štedi se i električna energija.
BONUS VIDEO:
