U svetu umetnosti, gde se često traži duboka filozofija iza svakog poteza četkice, Dejvid Hokni stoji kao osvežavajući kontrapunkt. Veliki britanski umetnik izlagao je u Beogradu na početku karijere, pre 55 godina, kada mu je Muzej savremene umetnosti priredio samostalnu izložbu. Sada Muzej savremene umetnosti slavi 60. rođendan sa novom Hoknijevom izložbom, “Od papira do ekrana” koja će biti otvorena od 11. juna do 12. avgusta.
Dejvid Hokni, jedan od najuticajnijih britanskih umetnika 20. veka, izdvojio se u svetu umetnosti svojim prepoznatljivim stilom, koji karakterišu jedinstvene palete boja, pojednostavljeni oblici i oštro opažanje sveta oko sebe. Od bazena u Los Anđelesu do prelepih pejzaža Jorkšira, Hoknijevi motivi su raznovrsni, ali svi odišu radošću, intimnošću i dubokom ličnom povezanošću.
Hoknijevo delo, Portret umetnika (Bazen sa dve figure), savršeno oslikava njegovu majstorsku sposobnost da poveže ljudsku prisutnost sa sopstvenim vizuelnim motivima. Ova ikonična slika, koja je 2018. godine prodata za više od 90 miliona dolara na aukciji kuće Kristi u Njujorku, je postala najskuplje delo živog umetnika na aukciji. Ona odražava teme i tehnike koje definišu njegovu karijeru – uključujući fascinaciju svetlom, vodom i međuigrom ljudskih emocija unutar pažljivo komponovane scene.
Umetnička putanja Dejvida Hoknija počela je u Britaniji, ali je pravi procvat doživela nakon preseljenja u Kaliforniju 1964. godine. Tamo je, inspirisan sunčanim danima i opuštenim načinom života, stvorio neka od svojih najpoznatijih dela.
Hoknijeva umetnost je često bila prožeta ličnim temama, uključujući i otvoreno prikazivanje homoseksualnosti u vremenima kada to nije bilo društveno prihvaćeno. Njegovo delo „We Two Boys Together Clinging“ (1961) je hrabro istraživalo ovu temu, pokazujući umetnikovu spremnost da se suoči sa društvenim normama.
Osim slikarstva, Hockney je bio pionir u korišćenju novih tehnologija u umetnosti. Od ranih eksperimenata sa fotokopir aparatima i faks mašinama, do korišćenja iPada za stvaranje digitalnih crteža, umetnik je neprestano istraživao nove medije.
Njegova izložba „David Hockney 25“ u Fondation Louis Vuitton u Parizu 2025. godine prikazala je preko 400 radova, uključujući i digitalne pejzaže Normandije, nastale tokom pandemije COVID-19.
Izložba u Beogradu
Uprkos globalnoj slavi, Hokni nije zaboravio na Beograd. Nakon više od pet decenija, vratio se u srpsku prestonicu sa izložbom „Od papira do ekrana“ u Muzeju savremene umetnosti, koja traje od 11. juna do 12. avgusta 2025. godine. Ova izložba obuhvata radove koji prikazuju umetnikov razvoj od tradicionalnih tehnika do digitalnih eksperimenata.
Šta sam naučio do 81. godine
Hokni je 2016. dao intervju u kom je govorio o tome šta je naučio do svoje 81. godine. Prenosimo vam najzanimljivije delove koji oslikavaju kako promišlja svet oko sebe i umetnost.
„Pušim već 62 godine, pa zašto bih sada prestao? Pikaso je pušio, umro sa 91. Matis je pušio, umro sa 84. Mone je pušio, umro sa 86. O čemu oni to pričaju?“
„Ja sam samo radnik, oduvek sam to bio. Najsrećniji sam kad radim. Zato radim svakog dana, vikendi mi ne znače ništa. Kao umetnik, gonjen sam iznutra. Uvek sam to bio. Još uvek mogu da stojim sedam sati dnevno, slikajući. Umetnici ne idu u penziju. Oni samo nastavljaju dalje.“
„Imam taštinu umetnika u smislu da želim da moj rad bude viđen, ali ne volim da mene vide. Zapravo sam prilično stidljiv. Više bih voleo da ne koristite moju fotografiju, već da umesto toga ubacite neku sliku.“
„Beskrajno je fascinantno posmatrati ljude. Mogao bih to zauvek da radim. Svi su uvek zanimljivi. Svi smo mi pojedinci, vidiš.“
„Već 55 godina imam dovoljno novca da radim ono što želim, čak i kada ga nisam imao mnogo. I to je sve što me zanima. Čemu novac, ako ne za to?“
„Nekada si imao boemiju i predgrađa, a onda su predgrađa postala pomalo boemska. Ali onda su počeli sa svojim ‘ne pušenju’, ‘ne ovome’, ‘ne onome’, a to više nije boemija. Za boemiju ti je potrebna tolerancija.“
„Prošlost je uvek uređena tako da izgleda bolje od sadašnjosti, koja je haotična. Ali većina današnje umetnosti će nestati. Zadržaćemo samo ono najbolje, i tako treba da bude. U suprotnom bismo bili zatrpani đubretom.“
„Cena umetnosti je danas tako smešno visoka da samo pretpostavljam da je to narko-novac. Jer taj novac ne stoji u kartonskim kutijama u Kolumbiji – ulaže se.“
„Kada znaš mnogo o istoriji, shvatiš da je politika samo – politika.“
„Moj otac je bio militantni protivnik pušenja, a fotografija je izum hemije, a ne fotoaparata. Fotoaparat je mnogo stariji. To je prirodan fenomen – dovoljna je i rupica na kutiji.“
„Oduvek sam znao da sam gej, ali znam da smo u manjini. Većina muškaraca želi da j… žene, o tome stalno razmišljaju. Pa ako smo u manjini, moraš biti tolerantan. Ne bi trebalo da se stalno žališ na pušenje jer je to pomalo netolerantno. Tolerisati nešto znači da ti to možda ne prija – ali ga ipak prihvataš.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
