Ivana Čuvardić ima jednu od najlepših terasa u Novom Sadu. Ona je za naš portal otkrila šta se sve nalazi u njenim saksijama, koliko vremena posvećuje biljkama, šta sve od cveća, biljaka i začina možete saditi na gradskim terasama, kao i nekoliko trikova za mirišljavu baštu.
Da li možeš da nam se predstaviš?
„Ja sam žena koja se trudi da živi što jednostavnije kako bih mogla da vidim i osetim svet oko sebe. Trudim se da živim u sadašnjosti, jer verujem da tako možemo otkriti zaista vredan svet takozvanih ‘malih stvari’ koje zaista mogu da nas usreće. S obzirom na to da nekada nisam bila takva, jer sam dozvolila da me užurbana svakodnevica povuče, sada sebi dozvoljavam laganiji tempo. Uživam u čarima prirode i osećam sve njene blagodeti. Naravno, koliko je to moguće i pored uobičajenih svakodnevnih obaveza, jer sam i majka i supruga i zaposlena žena. Odustala sam od nekih većih ambicija, jer to zahteva veliku žrtvu, ili naše vreme ili naše zdravlje ili nešto treće. Nikakav rezultat neke ambicije ne može da bude vredniji od mog mira, sklada sa porodicom i zdravlja. Sada gledam očima zahvalnosti za ono što imam i želim da u tome uživam što kvalitetnije i duže“, priča Ivana.
Šta te je inspirisalo da počneš da gajiš cveće i biljke?
„Dva momenta su bila presudna da otkrijem svet biljaka i da započnem svoju cvetnu bašticu na terasi. Prvi je taj da mi je dijagnostifikovana veoma teška bolest, rak, koja podrazumeva dugo i naporno lečenje, sa neizvesnim ishodom, a drugi je taj što smo se baš tada preselili u ovaj novi stan koji ima nešto veću terasu. Terasa je ograđena zidovima i delovala je tada nekako otužno i neinspirativno.
Tada, pre 4 godine, zbog bolesti i lečenja, mi se promenila perspektiva gledanja na život i svet oko sebe. Kada osetiš svoju smrtnost tako iznenada i konkretno, to te nagna da se preispitaš o svemu i da počneš da se menjaš, to je neophodno ako želiš da živiš. Tada mi je trebala nada i nešto što će me pokrenuti da imam više poverenja u život, što će mi obojiti te teške dane, a terasa je bila tako prazna i neispirativna, pa sam spontano poželela da je malo učinim prijatnijom za boravak.
Kako je bio jedan pojas zemlje, počela sam da sadim cveće. Tu su bili već zasađeni četinari, a na preostalom prostoru tada, pošto je bila jesen, posadila sam dan i noć. To se divno primilo, cvetalo je cele zime i tako se lepo raširilo, bilo je u raznim bojama i to me je toliko radovalo i činilo ponosnom. Taj pojas zemlje je brzo bio popunjen biljkama, pa sam počela da kupujem saksije i da sadim u njih. Tako je počela jedna divna ljubav, jedan lep hobi i mnogo nove nade“, ističe Ivana.
Koliko različitih vrsta biljaka imaš trenutno?
„Ne bih znala da kažem broj, imam nekoliko vrsta četinara, dosta trajnica tj. višegodišnjih biljaka, svake sezone imam i dosta sezonskog – jednogodišnjeg cveća, volim i neke dvogodišnje cvetnice i rado ih uzgajam, zatim sedume i sukulente. Volim zimzelene trajnice jer mi puno znači što tokom zime kada sva priroda spava, a vreme zna da bude depresivno, imam zelenilo i još kada mogu da ga vidim iz svoje dnevne sobe, to je zaista utešno i nadahnjujuće. Imam i nekoliko sobnih biljaka, doduše manje jer u stanu nemam dobre uslove za gajenje“, naglašava ona.
Šta se sve nalazi u tvojoj bašti?
„Moja terasa je okrenuta u potpunosti na severnu stranu, što znači da zimi nema ni malo direktnog sunca, dok leti ima sunca svega par sati. Zbog toga sam verovala da će malo šta da uspeva na njoj. Međutim pokazalo se da je ovo odlična pozicija i da mnogo cvetnih vrsta može da se gaji u senci. Posebno je ovo pogodna pozicija leti kada su jake vrućine i kada sunce većinu biljaka koje su mu direktno izložene bukvalno sprži. Tako da sam krenula od biljaka koje su za senku, a vremenom sam počela da gajim i one koje vole sunce. Pored četinara i bršljana koji zauzimaju dosta mesta, prva i jedna od mojih omiljenih biljaka za senku, a koja raskošno cveta je hortenzija, trajnica koju gajim u saksiji. Zatim hoste i hojhere, glehoma, ajuga, lamium ili mrtva kopriva, mlečika, helebore (kukurek), paprati, to su sve trajnice za senku“, navodi Ivana.
Svake jeseni sadim noć i dan, to je jako zahvalan cvet, lak za gajenje, a unosi boje u život tokom zime kada malo šta cveta. U jesen i zimu obavezno sadim i lukovice koje cvetaju u proleće – krokusi, muskari, zumbuli, narcisi, lale, ljiljani, anemone. Ovo cveće me posebno raduje jer kreće da cveta već u februaru, kada smo svi već umorni od sivila. Svakog proleća sadim jednogodišnje biljke – ukrasnu koprivu – to mi je jedna od nekoliko omiljenih, jer ima neverovatan spektar boja, često i na samo jednoj biljci, brzo raste i daje egzotičnu notu terasi.
Od jednogodišnjih obavezne su mi i cinije (u narodu lepi čovek), kosmos, dalije (georgine), balsamina (lepi dečko). To je sve starinsko cveće koje se moglo naći u baštama naših baka i daje lep rustičan šmek baštici. Još volim da gajim i dvogodišnje raskošne cvetnice kao što su digitalis (naprstak), zvončiće, delfinijum, zevalice. Imam i bambus u saksiji.
Odakle nabavljaš seme i sadnice?
„Prve sadnice i semena sam kupila u rasadnicima i biljnim apotekama, međutim posle sam počela da rasađujem i skupljam seme sa svojih biljaka. I sada kupim ako poželim neku novu biljku, ali je to sve ređe. Važno mi je da pomenem zajednicu biljkoljubaca na instagramu koja mi mnogo znači. Mnogo sam naučila od ljudi ovde i znači mi podrška koju jedni drugima pružamo u vidu saveta, motivacije, nekada čak i utehe, kada nam nešto ne uspe. Takođe, značajno je i to što sa ljudima koji takođe vole cveće i biljke razmenjujem semena i sadnice.“
Da li u bašti imaš neke retke biljke?
„Nemam retke biljke u svojoj bašti, sve ove biljke mogu da se nađu u rasadnicima ili u baštama u komšiluku. Više mi se dopadaju te starinske biljke, koje možda nisu više toliko u trendu, ali mi se sviđa šmek koji daju mojoj terasi.“
Koji je najbolji period za sadnju? Šta se sadi u kom delu godine?
„Može se saditi skoro cele godine. Ipak, najpopularniji period za sadnju je proleće, što je i logično, priroda se budi i vegetacija kreće da buja. Zatim na jesen, takođe može dosta toga da se sadi.
Na koji način održavaš biljke tokom jeseni i zime?
„Biljke koje ne prezimljavaju napolju preko zime je potrebno zaštititi ili preneti na mesto gde nije toliko hladno, ali ne sme biti ni toplo, tipa garaža ili podrum. S obzirom da nemam takav prostor, orijentisala sam se na gajenje biljaka koje mogu da prezime napolju, osim jednogodišnjih, koje svako pred zimu završavaju svoj vek. Što se održavanja tiče, pre početka zime orežem bilke kojima je to potrebno, uklonim mrtve delove biljaka i povremeno zalijem pojedine biljke (na primer lukovice koje treba da cvetaju u rano proleće) ukoliko je to potrebno, ako je toplije suvo vreme, vetar i slično.“
Koliko vremena posvećuješ uzgajanju i održavanju biljaka?
„Potrebno je dosta vremena, lagala bih kada bih rekla da nije. Kada počne sezona u proleće, onda je potrebno svaki dan bar pola sata dnevno da se pozabavim biljkama. Vikendom imam više vremena pa to i koristim. Na leto kada su veće vrućine, potrebno je sve više vremena. Činjenica je da koliko god vremena da imate i da provedete u bašti, posla uvek ima, a to je dobro za vas i donosi brojne blagodeti. Svakako se podrazumeva da je neophodan neki minimum koji je potreban da se posveti biljkama. I to ne pada teško kada u tome uživate. Međutim, moguće je olakšati sebi na primer gajenjem višegodišnjih biljaka, takozvanih trajnica. One su nešto lakše za održavanje, ne sade se svake godine ponovo, sve su bujnije i jače iz godine u godinu, tako da oko njih ima manje posla. Zatim gajenjem biljaka koje su otpornije i ne traže puno vode.“
Koje biljke, cveće i začine preporučuješ ljudima koji žive u gradu da sade na terasama?
„Na gradskim terasama se zaista može svašta gajiti, pored cveća može čak gajiti i povrće. Najvažnije je sagledati poziciju terase u odnosu na strane sveta i koliko dnevno ima sunca na terasi i u odnosu na to odabrati biljke. Često čujem komentare „meni ništa ne uspeva“ i slične. A to je upravo zato što se ne odabere adekvatna biljka u odnosu na poziciju gde će se nalaziti. Na primer, na terasama okrenutim ka jugu, sigurno će lako uspevati lavanda u saksiji. Ja ne mogu da je gajim na mojoj terasi jer nemam 8 sati sunca u toku dana. Za ovu poziciju takođe mogu muškatle. Na terasama je lako gajiti začinske biljke bosiljak, origano, nanu, majčinu dušicu, bilo iz semena ili sadnica. Ako je terasa u seni, preporučujem puzavicu trajnicu glehomu koja ima šarmantne cvetiće. Za istočne i zapadne terase preporučujem lepog Jovu, jer brzo raste, bujno cveta i ne traži mnogo nege, a zaista deluje raskošno.“
Koje cveće zahteva najviše pažnje, a šta je najlakše za gajenje? Koje miriše najlepše?
„Postoji cveće koje nama amaterima teže uspeva iz semena, kao i ono koje je teže održati u životu, jer je potreban miks uslova. Moram reći da izbegavam takve biljke. Od biljaka koje trenutno gajim, teže su mi one biljke koje zahtevaju puno vode. Kao najlakše za gajenje, pored pomenutih trajnica bih preporučila ukrasnu koprivu i glehomu (za senku), cinije, balsaminu i lepog Jovu od jednogodišnjih (mogu za različite pozicije). Još bih pomenula da se na sunčanim pozicijama sedumi lako gaje i rasađuju.“
Da li imaš problem sa insektima na terasi i kako se boriš sa njima?
„Mi baštovani se radujemo insektima, nema ničeg lepšeg nego kada je naše cveće, naša mala baštica kraljevstvo za pčele, bubice pa čak i ose. To je znak da radimo pravu stvar i da smo uspeli u tome da naš mali raj bude u jedinstvu sa prirodom. Radujem se i kada sretnem guštera, bubamaru, bogomoljke, golupke, paukove. Problem nam prave puževi koji se slade cvećem i ja ih imam dosta. Njih uklanjam rukom i nosim ih na drugo mesto, van moje terase u neku travu. Ono što nas ne raduje to je često sretanje sa biljnim vašima i protiv njih moramo da se borimo. Koristim prirodna sredstva, kada je to moguće, a kada nije, prinuđena sam da upotrebim hemijska sredstva.“
Gde nabavljaš saksije? Šta koristiš kao zamenu za njih?
„Pošto je većina mojih biljaka u saksijama, potrebno ih je zaista mnogo. Zato sam većinu kupila na buvljaku. Tamo su nekoliko puta povoljnije nego u prodavnicama, tako da sam veoma zadovoljna i cenom i kvalitetom. Pored saksija koristim i kante, limene za vodu ili plastične u koje se pakuje kreč ili farba. Bitno je samo da na dnu probušim rupice za drenažu, da višak vode može da otiče, da ne bi došlo do truljenja korena biljke. Takođe razne druge posude i činije mogu da posluže da se u njih posadi cveće.“
Koje trikove smatraš najznačajnijim za uzgajanje cveća, a za njih nisi znala na početku?
„Da li to može da se nazove trikom, ne znam, ali meni je značajno to, a što ranije nisam znala da mogu da uštedim novac u velikoj meri rasađujući sama svoje biljke na najlakši mogući način. Često to radim kada mi se neka biljka slomi ili kada orežem biljku, tada tu reznicu samo zabodem u zemlju ili u drugu saksiju i dobijem novu biljku. Mnoge biljke nije potrebno čak ni držati u vodi da se ožile.
Pomenuću i to da mnogo stvari koje koristimo u kuhinji ili potiču iz nje mogu da se iskoriste u bašti. Za prehranu biljaka kore od banane, ljuske od jajeta, soc od kafe, ljuske od luka, voda u kojoj smo kuvali povrće i tako dalje. Ljuske od jajeta i kutije od jaja mogu da posluže da u njih stavimo malo zemlje i seme, a kada seme nikne, zajedno sa ljuskom ili kartonom zasadimo u zemlju. Dakle nije neophodno kupovati kutije. Cimet ima značajnu primenu u baštovanstvu, koristi se i kao fungicid protiv vaši, a i za oporavak biljke ako je polomljena, orezana ili ako je koren oštećen. Spomenuću i drenažu (sloj u dnu saksije koji se stavlja da se višak vode cedi da ne bi istrulio koren biljke) za koju se najčešće koriste kamenčići, ali ako ih nemamo može da posluži stiropor ili nešto slično.
Kada imam jako veliku saksiju, napravim veći drenažni sloj da bih uštedela u količini supstrata (zemlje) ukoliko biljci nije potrebna jako duboka saksija. Ako je biljka polomljena ili uvela, to nije kraj, dajte joj šansu i velika je verovatnoća da će se oporaviti i obnoviti“, akcentuje ona.
Šta je ono u čemu mnogi greše kada počnu da se bave baštovanstvom?
„Jedna od najčešćih grešaka koju sam i ja pravila na početku, a koju vidim da mnogi prave je to da ne odaberu adekvatne biljke za poziciju terase, o tome sam već govorila. Takođe se dešava i da neko uzme previše biljaka o kojima nema vremena ni uslova da adekvatno brine. Pomenuću i još jednu čestu grešku, a to je preterano zalivanje biljaka. Meni se čini da do ove greške dolazi zbog toga što nas obuzme entuzijazam i želja da imamo lepu baštu, ponese nas i onda se previše trudimo pa i previše zalivamo. Važno je da se opustimo i posmatramo biljke, one će nam već pokazati šta im je potrebno“, zaključuje Ivana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
