Nekada samo treba stati, ugasiti mobilni, popiti čašu vina i gledati brodove na Dunavu.
Jedna vikendica u Beški ima sasvim posebnu priču. Njena vlasnica Iris Mahanty, koja je 13 godina živela u Americi, a zatim se vratila u rodni Zagreb je porodično vezana za Srbiju, a nas je ugostila u ovom malom raju na obali Dunava.
Sama pozicija kuće je priča za sebe, zadnji deo dvorišta gleda na reku i most, pa iz bazena puca nestvarno dobar pogled, kao i iz gornjeg dela vikendice čija dnevna soba je cela u staklu i kad ste u njoj imate osećaj da u nekoj providnoj kapsuli lebdite iznad reke.
„Moj otac je kuću kupio 2013. godine kao beg od grada i brzog života kakav je imao u Novom Sadu, polako ju je uređivao i dograđivao do kraja svog života. Preminuo je u decembru 2020. godine od korone. Zaljubio se u pogled na Dunav jer je odrastao pored reke i voleo je mir i tišinu na vikendici, kao i hranu i muziku vojvođanskih salaša. Znala sam doći sa ćerkicama kod njega u posetu preko leta i vežu me predivne uspomene za posete salašu Stojšić, Sidro, Petrovradin, kao i naravno Novi Sad. Sećam se da je otac uvek pričao da je ovde našao svoj raj i da nikada ne želi otići iz njega. Često je organizovao večere i proslave rođendana i žao mi je što zbog udaljenosti i života u Americi nisam mogla dolaziti češće. Verovatno ljubav za ovu kuću i osećam delom jer pokušavam preko čuvanja ove vikendice održati uspomenu na oca. Nakon njegove smrti sam se vratila u Zagreb jer smatram da je život za decu generalno puno kvalitetniji i sigurniji na ovim područjima od Amerike, a njegova smrt me podsetila koliko je život kratak i da ga treba živeti onako kako želimo i gde želimo“, priča nam Iris.
S obzirom na to da joj je otac preminuo u vreme pandemije, a ona je sa porodicom tada živela u Americi, morala je da čeka da putovanja ponovo postanu dozvoljena da bi došla u Srbiju na ostavinsku raspravu.
Posle godinu i po dana, koliko je trajala ostavinska, postala je vlasnica svog nasledstva. Kada je napokon prvi put nakon očeve smrti došla u kuću u Beški, ostala je nema od bola. Kuća je bila opljačkana i potpuno opustošena.
Posle kompletnog renoviranja je uspela u svojoj čvrstoj odluci – da sve dovede u savršeno stanje, a ujedno zadrži ono što ovo mesto razlikuje od drugih vikendica sa bazenima koje se izdaju po Srbiji.
Ova kuća ima dušu i nije hladna. U njoj je osećaju tragovi života o kojima nam Iris priča, topla je, ali je istovremeno jako moderna i funkcionalna.
„Renoviralo se sve, od popravka zidova, fasade, drvenarije, dekinga za bazen, sistema grejanja, klime, vodoinstalacija, vrta i sadnje cveća, a najzahtevniji je bio bazen. Renoviranje je trajalo godinu dana s prekidima radi mog posla ili obaveza oko dece.
Sve osim nameštaja koji sam kupila je osmislio moj otac, od staklenog zida koji daje osećaj kao da lebdite nad Dunavom, do zanimljivih detalja drveta i kamena, rasporeda cveća do puno reflektora koje je on osmišljeno postavljao kako noću utisak bio spektakularan jer je kao ugostitelj naučio koliko je rasveta bitna i kako može svaki običan prostor da pretvori u čudo“, priča nam ona.
Iris planira da sa dve ćerkice u vikendicu dolazi kad god bude mogla, a u međuvremenu da je izdaje.
„Ova kuća je kao mali raj, bez komšija, bez zabavnog ali i često napornog gradskog života jer živim u centru Zagreba. Daje mi da se centriram i napunim energijom i daje mojim ćerkicama mogućnost da se bar kroz ovu kuću sećaju dede, a to mi je najvažnije. Želja mi je da ljudi ovde dođu i provedu lepe trenutke s familijama i prijateljima i da ponesu te uspomene i da se prisete da je okej nekada stati, ugasiti mobilni, popiti čašu vina i gledati brodove na Dunavu. I da s tim osećajem budemo zadovoljni kako bismo mogli da nastavimo da se borimo sa svakodnevnim problemima. To je ono što nam svima fali“, kaže.
Sama kuća u donjem nivou ima već pomenuto dvorište sa bazenom, spoljni tuš, a tu su i dve opcije kuhinje – spoljna i klasična unutrašnja. Na spratu se nalaze dve spavaće sobe i dnevni boravak u staklu koji je kao stvoren za uživanje u suton i uveče, a poseban šmek daju mu grede u plafonu sa modernim visilicama i osvetljenjem koje može da se podešava.
Iz dnevne sobe se izazi na terasu s magičnim pogledom, a tu je, ne slučajno, postavljena jedna „jaje“ stolica-ljuljaška na kojoj možete da se osamite i zaplovite u misli koje bar po našem iskustvu – nikako ne mogu biti loše.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
