Arhitekta Danka Mešković otkriva koje stvari u našim stanovima užasavaju ljude iz njene branše.

Danka je arhitekta, mama je dva klinca, a kako nam kaže ljudi je doživljavaju i kao dosadno sistematičnu, analitičnu, pedantnu, odgovornu, istinoljubivu. Trenutno radi kao savetnica na razvoju velikih projekata dok kreativnost istražuje u svom arhitektonskom birou “STUDIO 2.20”.

Spavaća soba na ulasku u stan

Ono što, sasvim izvesno, primetimo odmah po ulasku u neki prostor su odnosi celina u odnosu na strane sveta i linije kretanja koje ih povezuju. Uopšteno, postoje dnevna i noćna zona. Današnji način života, ali i ekonomska opravdanost, sve više povezuju različite funkcije u jednu, ali ta noćna, zona mira i sna, trebalo bi i dalje da bude odvojena od dnevne, gde npr.blender i espreso aparat svojom bukom ugrožavaju taj isti mir. Ukoliko na ulasku u stan imate spavaću sobu umesto toaleta, arhitekta će to sigurno primetiti.

Odnos elemenata

Elementima, baš kao i ljudima, ponekad je samo potrebno malo prostora. Zbog čega stvari u salonu nameštaja deluju na jedan način, dok u stanovima izgledaju potuno drugačije, kao da to nije ta fotelja koju ste kupili? Odgovor je u prostoru oko njih. Da bi se čula muzika, potrebna je i tišina, tako je i određenim elementima potreban prostor kako bi vam otkrili svoj pun potencijal. Često se razmišlja o elementima, ali ne i o njihovoj upotrebi. Ponekad elementi koji se otvaraju znaju da udare u luster, jednostavno- jednom od ta dva nije dato dovoljno prostora.

Tretiranje terase kao ostave

Imajući na umu koliko kvadrat stana danas košta, veoma čudi potreba da se terase i dalje korise samo za sušenje veša i odlaganje stvari. Treba ih posmatrati kao produžetak određene sobe, smeštajem elemenata u skladnu celinu dobićete prostor za sportske rekvizite, dodatnu dnevnu sobu, svoju botaničku baštu ili atelje za slikanje za decu.

Usitnjavanje prostora

Soba, da bi to bila, ima neke svoje zakonitosti i ona je mnogo više od minimalne širine i obaveznih sedam kvadrata, kako se definiše po važećem pravilniku. Jer takva prostorija, koja je svega 2,1 m široka i u kojoj taman otvorite vrata, može ravnopravno da nosi naziv soba, kao i ona od npr. 4 m širine. U prvom slučaju imate sobu nalik hodniku, a u drugom dovoljno prostora da ustanete iz kreveta i (p)okrenete se. I sve to zarad privida o stanu sa više soba koje bi kao trebalo da vam pruže udobniji život, a čiji rezultat bude samo veći broj prostorija.

Organizacija kuhinje

Ovo je jedna od najčešćih grešaka i jedna zbog koje se sigurno nebrojeno puta briše pod. Naime, put namirnica skoro uvek ide od sudopere do šporeta. Frižideru je, zbog njegovih dimenzija, mesto uvek unapred određeno, ali se njegova pozicija retko razmatra u odnosu na ova dva kojima služi. Namirnica iz frižidera će mnogo češće ići do sudopre pre nego što završi na šporetu ili u rerni, tako da je potrebno da pre svega bude ispraćen proces. Kuhinjski trougao ovih elemenata je najjednostavnije objašnjen kao adekvatna udaljenost između frižidera i sudopere kao i od sudopere do šporeta, zavisno u kojim su odnosima, ali uvek ide frižider – sudopera – šporet.

Ergonomičnost elemenata

Svi smo na svojim leđima iskusili rernu koja se nalazi prenisko, ili ako imate mašinu za sudove, gotovo svi je pune spuštajući se ponekad na pedalj od poda. To je odlično kao gimnastika, ali u prostoru, kao i u životu, lepo je znati svoje prioritete i poštovati proste uslovljenosti elemenata. Podizanje ugradne rerne je nastalo kao posledica ergonomskog promišljanja, a neka dalja novost je podizanje sudo-mašine za jednu dobru ladicu, posle čega su vam njen i gornji, i donji nivo biti daleko pristupačniji. Tako odrediti i ostale elemente, na primer visinu kredenaca, kako ne biste glavom udarali u njih. Opšte mere uvek postoje, ali moguće da one neće zadovoljiti vaše antropomorfne mere koje su uvek bolje na duži rok i vrede dodatnog truda, pa i ulaganja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Arquitetura & Arte (Arquitêta) (@arquitetapage)

Osvetljenje

Adekvatno osvetljenje je veoma bitno i što je važnije, prilično dostižno, a ne posvećuje mu se dovoljna pažnja. Osvetljenje je jedan od glavnih pokazatelja vrednosti prostora. Ono bi trebalo da bude planirano shodno nameni i položaju prostorau stanu, pre nego izvedeno tako što svetlo postavite u “centar” svake sobe, kao da je baš svaka prostorija neke opšte namene. Potrebno je sagledati količinu upada prirodnog osvetljenja i uvek pored opšteg, planirati i ambijentalno osvetljenje, kako bi svetlosni komfor doprineo i atmosferi. Što se pametnog osvetljenja tiče, dobra vest je da je budućnost već uveliko stigla, po dostupnim cenama.

Zavese

Prečesto se zavese okače odmah iznad završetka prozora, nisko ispod plafona. Zavesa bi trebalo da pokrije ceo zid i tačno toliko da dotakne pod. Cilj je da, kada se zatvori, cela površina ima lep odnos tekstura, a sami prozori će delovati viši. Za nove stanove, projektanti ih već planiraju u nišama između spuštenog plafona i fasadnog zida, ali u rekonstrukcijama ljudi ih najčešće postave prema dužini zavese koja im se dopada.

Odnos prema dekoru

Lepo je imati suvenire i čuvati uspomene. Međutim, svi se menjamo i kao što menjamo kolekciju garderobe i kao što menjamo interesovanja, i predmetima treba osveženja skladno tome. Sagledati međusobne odnose svoje private kolekcije, odrediti koji su dominantni i vama najdraži predmeti i postaviti ih tako da ne izgledaju kao nabacana gomila. Ovo važi i za zidne ukrase. Vremenom, jedni ugroze druge, a da vlasnici toga nisu ni svesni, ili barem ne u tolikoj meri u kojoj su bili kada su počeli sa svojom kolekcijom. Takođe, slaganje slika kao da ste suvenirnica toleriše se jedino ateljeima.