Dizajnerka enterijera Ana Vujanović renovirala je stari salonac u Zemunu i dala mu novu draž, a posebno upečatljiva je kuhinja koja ima elemente biblioteke.
Ana Vujanović je Beograđanka koja je diplomu pravnice zamenila dizajnom enterijera i ispostavilo se da je to pun pogodak. I njen najnoviji projekat doslovno ostavlja bez daha koliko je lep. U pitanju je stari salonac u Zemunu kom je Ana dala novi šarm.
Ona sada za Zadovoljnu priča šta je sve od prvobitnog kostura stana zadržala i istakla, a šta je potpuno novo.
Stara cigla prostoru daje poseban šmek
„Stan je zahtevao kompletnu rekonstrukciju, ali sam nastojala da zadržim i istaknem neke autentične elemente tadašnje gradnje. Dosli smo do betonskih greda na plafonu i ostavili vidljivu avramenko tavanicu, skinuli malter sa zidova u spavaćim sobama i kupatilu i došli do stare cigle, i zadrzali smo unutrašnju stolariju. Ovih nekoliko elemenata je po mom mišljenju upravo i dalo ovom stanu poseban šarm i osećaj nesvakidašnjeg prostora“, kaže Ana Vujanović.
Stara cigla na zidovima ostavlja prelep utisak, ali kad su ovakvi zidovi u pitanju, pitanje je kakav je odnos praktičnog i lepog – koliko je taj materijal postojan…
„Moje iskustvo sa ciglom na zidovima je da je jako zahvalna za održavanje. Kada smo došli do te stare cigle, samo je dobro očišćena čeličnom četkom i eventualno je ponegde obrušena gde je bilo potrebe. Nakon toga je dobro otprašena i okrečena.“
Nažalost, podovi su bili previše oštećeni, mada i zbog rušenja nekih zidova svakako nisu mogli da ostanu jer je jako teško dokupiti parket koji se tada pravio, kaže.
Raspored prostorija u stanu nije bio prilagođen savremenom životu tako, da je bilo dosta rušenja zidova – bilo je prolaznih soba, kupatilo je bilo usred sadašnje dnevne sobe, kuhinja sa ostavom je bila potpuno izmeštena u odnosu na dnevnu sobu i bila je u delu stana gde je sada veliko kupatilo…
„Nakon ovih promena rasporeda prostorija dobili smo funkcionalniji stan, veliku prostoriju od 55 m2 u kome je smeštena dnevna soba sa trpezarijom i kuhinjom, dve spavaće sobe, kupatilo, hodnik i WC, kao i dve terase.“
Kuhinja-biblioteka
Ono što za početak najviše privlači u ovom stanu je specifična kuhinja koja odskače od drugih uniformisanih koje viđamo.
„Prilikom projektovanja ove kuhinje imala sam ideju da napravim nešto drugačije rešenje u odnosu na kuhinje na koje smo navikli. Ideja je bila da se ne stekne osećaj da se sedi pored kuhinje, iako je smeštena u prostoriji u kojoj se nalazi i dnevna soba. Iz tog razloga sam sva kuhinjska odlaganja predvidela u plakaru, a svu tehniku u ostrvu. Osim što je izuzetno funkcionalno rešenje u smislu prostora za odlaganje, na ovaj način se postigao efekat kao da je u pitanju zid, a ne plakar. Postavljanjem biblioteke na spoljnu stranu ostrva malo se ublažio i osećaj da je u pitanju kuhinjsko ostrvo (vidljiva je samo slavina). Čini mi se da se na ovaj način zaista i postigao cilj da kuhinja nije toliko primetna u prostoru, dominira biblioteka i veliki luster iznad ostrva.“
Elementi za odlaganje i u ostalim delovima stana su primetno skriveni, a Ana priča šta je ključno da se uzme u obzir ako želimo da plakari i ormari itd budu „nevidljivi“.
„Svi plakari u stanu su dugački preko četiri metra i pokušala sam da budu što svedeniji u prostoru uprkos njihovim dimenzijama. Urađene su kutije od gipsa pri plafonu da bi se stvorio osećaj da je plakar upakovan u taj džep koji se na taj način stvorio. Naravno, i bez ručkica su urađeni, frontovi su u istoj boji kao zidovi u toj prostoriji i zato u prostoru izgledaju kao da su stvarno u pitanju zidovi, a ne plakari.“
Ana kaže i da postoje elementi koji su manje vidljivi u svakom prostoru.
„Na primer u kupatilu, mislim da je zidna baterija za lavabo jako vidljiva, pogotovu ako je u bakarnoj ili crnoj boji. Isto važi i za komodu na kojoj je lavabo. Međutim, ogledalo u kupatilu i lavabo su manje vidljivi uz dobru bateriju i stilsku komodu i tu ću rado odabrati povoljnije i svedenije komade. Na sličan način razmišljam u svakoj prostoriji prilikom odabira.“
A na čemu nikad ne treba štedeti?
„Ono na čemu nikad ne štedim su podovi, spoljna stolarija i rasveta.“
Zanimljivo je da u ovom stanu na prvi pogled ima dosta vintidž komada, ali…
„Nažalost, u ovom stanu nema vintidž komada nameštaja. Svi su novi, pravljeni po mojim projektima, ali sa idejom da izgledaju kao stari i retki komadi.“
Milje tepih u spavaćoj sobi
Spavaće sobe su posebna priča, a posebno fenomenalni milje tepih u jednoj od njih.
„Jedna spavaća soba je rađena za klinca od 18 godina. Tamnosiva boja podova, garderobera i cigle na zidovima daju atmosferu muške energije u sobi. Stara prozorska okna na zidu sa ličnim fotografijama i odabrana rasveta u ovoj sobi čine da se i ona uklopi sa estetikom ostatka stana. Kod druge spavaće sobe sam krenula sa idejom da joj dam pomalo damski karakter, ali sam istovremeno želela da iskombinujem naizgled nespojivo i takav damski momenat spojim sa starom ciglom na zidovima. Osim stilskih foteljica koje se sjajno dopunjuju sa ciglom i rasvete u obliku šeširića, tu je i taj milje tepih. U pitanju je tepih koji sam poručila sa Etsy-ja pre više od 10 godina i koristila ga u mnogim stanovima, a on se jednostavno savršeno prilagođava svakom enterijeru.“
Tu su i cake uz koje je postigla da dnevna soba ne deluje sterilno iako tu preovlađuje bela boja.
„Dnevna soba jeste bela, ali se težina u prostoru postigla drvenim nameštajem koji je rađen od hrasta koji je star više od 150 godina – sto, komoda, trpezarijski sto…“
Najlepši detalj kupatila – samostojeća kada
Naša sagovornica otkriva i kako je nastalo ovo bajkovito kupatilo.
„Što se kupatila tiče, ono je nastalo potpuno spontano, sa idejom da se napravi ambijent za uživanje. Kada je smeštena nasred kupatila, potpuno asimetrično, samo da bi se iz nje gledalo drvo magnolije na terasi. Tuš kabina je tako velika jer sam ostavu koja je tu postojala pretvorila u tuš kabinu… Sve je u tom kupatilu nastalo nekako spontano i organski. U stanu sam zatekla niska stara sobna vrata koja sam restaurirala i dodala ogledala u postojeće drvene ramove. Njih sam iskoristila kao vrata za ormane u kupatilu. U jednom ormanu su smeštene mašine za pranje i za sušenje veša, kao i protočni bojler. Sve je to dalo taj šarmantni karakter kupatilu jer je više bilo igra sa stvaranjem ugođaja nego projektovanje i osmišljavamje enterijera za potrebe klijenta.“
Na kraju, ovaj stan čini savršen miks ležernosti i nordijskog minimalizma.
„Želela sam da ovaj stan ima pomalo umetnički i nesvakidašnji karakter i to je neko pravilo kojim se vodim prilikom rada – da ostanem dosledna pravcu koji mi se čini kao najprirodniji za stan koji radim.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
