Zid na koji mame iz Srbije naiđu kad se presele u inostranstvo

mame u inostranstvu
Nevena Piperin Foto: Privatna arhiva

Koje su najveće prepreke koje muče mame kad se presele u inostranstvo?

Integracija u novo društvo nakon preseljenja u inostrasnrtvo iz Srbije sve više je jedna od gorućih tema. Nju na svom Instagram profilu nevena.nomadcoach naširoko obrađuje Nevena Piperin iz Berlina koja radi kao kouč za mame u preseljenju.

Ona za Zadovoljnu sada govori koje su to najveće prepreke na koje mame iz Srbije naiđu kada potraže bolji život tamo negde.

Mame žele prihvatanje odmah

„Mama Ivana se sa suprugom Dejanom i troje dece doselila u Minhen prošle godine. Prvo je došao suprug, a potom i Ivana sa decom. Ona je želela da se stvari dese odmah, da deca krenu u školu odmah, da postoji sistem koji će ih prihvatiti i sprovesti kroz integraciju. Međutim, to se nije odigralo na način koji je ona zamislila, pa je posle dva meseca pozvala mene u pomoć. Kod nje je prepreka u integraciji bilo nepoznavanje načina na koji nemački sistem funkcioniše, od birokratije do medicinskog osiguranja. Ivana nije govorila nemački jezik, tako da je za mnoge usluge plaćala prevodioca, što je oduzimalo energije i novca. Jedno je kada vi idete kroz sistem i rešavate probleme sami, a drugo je kad to neko radi za vas. Ako imate vremena, bolji je prvi slučaj jer vam daje osećaj moći i da možete sami da izađete na kraj sa novim sistemom“, kaže Nevena.

Ona ističe i da zdravstveno osiguranje u Nemačkoj funkcioniše drugačije nego u Srbiji, a da bi to shvatili, mnogima je potrebno vreme.

„Nije dovoljno da pročitate pravila, već i da ih iskusite. Ivana je po prirodi vrlo plašljiva osoba i sa puno nepoverenja je došla u Nemačku sa verom da će im biti bolje finansijski. To se odmah ispostavilo kao istina, ali su joj odmah falile neke druge stvari. Velika prepreka ume da bude to prvo suočavanje sa novom realnošću, koju zovemo kulturni šok. Svaka osoba ima svoje potrebe i svoja očekivanja od života. Kod Ivane je bilo potrebno puno rada na tome da se smiri sa svojom odlukom i da počne da se edukuje o gradu i načinu kako on funkcioniše kako bi olakšala deci integraciju, pa i sebi, u prvoj liniji. Posle šest meseci zajedničkog rada Ivana je upisala kurs nemačkog i sama za sebe kaže da je napokon sletela u Minhen, misleći na taj osećaj pripadanja svom životu zapravo.“

Šta kad mama radi, a tata čuva dete?

Jedan drugačiji slučaj je mama Marina koja je dobila zelenu kartu i dovela muža i sina u Nemačku.

„U ovoj podeli Marina je radila full time job, a suprug i sin su prolazili integraciju. Mene su kontaktirali još dok su bili u Srbiji jer su znali da će im trebati podrška za ovaj veliki korak u životu. Ova neklasična podela zadataka u Marininom domu je imala nekoliko faza. Prva prepreka dobroj integraciji je bila interna kriza u porodici jer su se našli u novoj podeli koju nisu predvideli, a to je da Marina igra ulogu muškarca, a Mirko ulogu žene – ako klasično to delimo. Iako su svesno zajedno doneli odluku, nije bilo lako i živeti tu podelu u početku. Mama Marina je imala dobar posao i dolazila je kući kasno, a Mirko je morao sam da organizuje život sinu i njemu bez podrške okoline. Druga barijera je bila neznanje nemačkog jezika. A kao najveću prepreku napredovanju videla sam mentalitet koji je blokirao svaku moguću šansu za napredak kod Mirka. Nakon dve godine Mirko je pronašao svoj posao, sin je krenuo u školu. Kažu da vode daleko ispunjeniji život nego na početku koji im je svima bio baš stresan.“

Nepoznavanje jezika i prevelika očekivanja

U praksi se pokazalo i da postoje dve vrste barijera brzoj integraciji, a to su, kako kaže Nevena, tehničke barijere – jezik, nepoznavanje sistema, nepostojanje podrške iz socijuma – i druga su psihološke barijere – strah, mentalitet, kulturni šok, umor, prevelika očekivanja. Dobra vest je da na svim ovim barijerama može da se radi.

U suprotnom to sve može da poremeti nov početak tamo preko.

„Novi početak inače nikada nije onakav kako ste ga zamislili. Previše očekivanja nije donelo ništa osim razočaranja. Kada se selite u drugu zemlju iz bilo kog razloga, trebalo bi da budete spremni i otvoreni za sve. Tako ćete smanjiti stres zbog neispunjenih ideja i snova. I tu nije u pitanju posao zbog kog se selite, nego sve ono što integracija i preseljenje nose sa sobom – jedna velika gomila nesigurnosti i krize identiteta. Nesigurna osoba, zatvorena u sebe, koja se plaši svakog novog koraka i istraživanja može da bude prepreka sebi i svojoj deci.“

Prvo – odmorite

Nevena napominje da je zato kod preseljenja i prvog koraka ka integraciji najbitnije da odmorite, da zastanete, skuvate kafu, okrepite misli.

„Preseljnje je fight mode, kada se završi, vi i dalje ostanete u tom modu i telo troši enormno mnogo energije ni zbog čega. Zato i kažem, kada ste prešli prag novog stana, narednih nekoliko meseci moraju da teku lagano. Ovo naročito važi za mame jer one ponesu emocionalni teret cele porodice, naročito dece.“

A kako da mame ne upadnu u tu klopku – šta moraju da znaju unapred o integraciji u novo društvo u novoj zemlji, u sasvim nov sistem?

„Mame moraju da znaju da one drže polje za decu. To znači da je mama ta koja vedri i oblači. Ako je ona potkovana znanjem kako taj grad funkcioniše, ako je dobro proradila svoje strahove i očekivanja, ona će znati dobro decu da uzemlji. Mi smo svi ljudi, nismo savršeni, ali možemo da se trudimo da budemo sebi dobri i da budemo dobro. Tako ćemo izbeći zamke.“

U svemu se ipak izdvajaju stvari u Nemačkoj na koje se mame sa ovih prostora najteže navikavaju.

„Nekima je mnogo teško što nema dovoljno sunca, nekima je težak nemački mentalitet, nekima je teško to što im je porodica daleko, a vrlo često, nažalost, i učenje jezika. Naime, najveća barijera može biti neznanje jezika jer u mnogim slučajevima engleski nije dovoljan, mada može puno da pomogne. Takođe, strah od novog nepoznatog sistema (zdravstvenog, školskog sistema, na primer) i načina na koji on funkcioniše može biti za jednu mamu vrlo blokirajća stvar. Odustvo prijatelja i socijalnog kruga je nešto što podstiče osećaj samoće. Nepoznavanje procesa preseljenja i šta se sa čovekom događa u tom procesu je prepreka jer umoran čovek nije spreman za borbu. Na ove barijere čovek se teško navikne.“

S druge strane, mamama u inostranstvu dosta toga ide s lakoćom.

„Mi smo narod koji ume da radi, mi smo snalažljiv, radan i predan narod i uz to se u Nemačkoj lako napreduje, kada imamo mogućnosti i prilike. Ako se dovoljno opustimo, mi umemo baš lepo da plivamo u nepoznatom. Lako možemo naći prijatelje jer smo druželjubivi.“

Nevena stoga izdvaja korisne savete koje mama u integraciji može da dobije, a uz koje će uklapanje u novu sredinu ići znatno lakše.

„Najpametniji savet je da se opustite odmah po dolasku i date telu i duši priliku da odmore jer ste to zaslužili. Na taj način će deca steći utisak o miru i blagostanju jer ćete im primerom pokazati da ste na sigurnom. Sve što nadalje radite neka bude u skladu sa vašim željama i potrebama. Učenje jezika je nešto što otvara vrata novog sveta i njegovog razumevanja, a kasnije i jezika vaše dece. Vaša deca će mnogo pre vas usvojiti jezik. A najvažniji savet je da se ne stidite da potražite pomoć i podršku u toku preseljenja i u integraciji.“

Kad je vreme za povratak nazad?

A šta je pokazatelj da možda treba razmisliti o novoj odluci i da jednostavno život tamo nije za svakog? Kad je trenutak da jedna mama kaže sebi da ne mora da ostane tamo negde po svaku cenu i da može nazad kući ili pak u neku drugu zemlju – a da ne doživi to kao smak sveta?

„Odluka da se vratite u zemlju porekla treba da bude dobro promišljena. Svako ima svoje afinitete i pragove tolerancije, pa je teško reći kad je pravo vreme. Za nekog je vreme da se iseli kada konstantno vidi da ne pripada, da ga svaka sitnica nervira, kada život nikako nije život, nego neko trpljenje i čekanje da bude bolje sutra. Pitanje je vrlo kompleksno i za mame i za tate. Kada roditelji žive samo zbog dece preko, to je dobar razlog da se vrate jer podnose žrtvu koju im niko nije tražio. Jedan sistem kao što je porodica treba da radi u korist svih članova, a ne samo dece. Mame retko odustaju same jer za sobom imaju muža, decu… One se nalaze u ulozi koja trpi radi drugih i zato je izuzetno važno da mame dobiju adekvatnu podršku u jačanju drugih uloga u svom životu.“

BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram