Saveti FizioMame o pravilnom sedenju beba.
Pitanje sedenja kod beba često frustrira roditelje, zato što su mišljenja i preporuke podeljeni.
Neki pedijatri preporučuju već od šestog meseca pasivno postavljanje bebe u sedeći položaj i okruživanje jastucima, da bi beba održavala ravnotežu, kako bi mogla da krene sa nemlečnom ishranom.
Za razliku od njih, fizijatri će preporučiti da se sačeka sa samostalnim posedanjem bebe, koso, preko boka i kroz rotaciju, što se očekuje negde oko devetog meseca. Ako beba nije samostalno došla do sedećeg položaja tokom devetog meseca, to bi već roditeljima trebalo da bude znak da zatraže stručnu proveru razvoja kretanja kod beba, eventualno da potraže pomoć kako da usmere bebu ka sedenju na pravilan način.
O najčešćim pitanjima vezanim za samostalno sedenje bebe, razgovarali smo za portal Zadovoljna.rs sa diplomiranom fizioterapeutkinjom Hristinom Andrašević, na društvenim mrežama poznatijom kao FizioMama.
„Kad će tačno beba da sedne, ja volim da objasnim rečenicom: zavisi od bebinog prethodnog iskustva. Šta to tačno znači? Na primer, ako su roditelji podizali bebu na gore u naručje, ravno naviše, beba će početi da ustaje kao kad se rade ‘trbušnjaci’ jer je već usvojila tu šemu pokreta, to je ono što je njoj poznato. Bolja ideja bi bila da roditelji od rođenja podižu bebu preko boka i kroz rotaciju, čime bi beba usvojila drugačiju, pravilniju šemu pokreta, koju bi beba koristila kao temelj pokretljivosti za ceo život.
Takođe je važno da li je beba provodila vreme na podu ili je bila u ljuljama, dva iskustva koja će različito usmeriti bebu put sedenja, ali i ostalih faza u razvoju.
Boravak u ljulji će podstaknuti bebu da sedne ravno na gore, a boravak na podu će pored sedenja, uticati i na to kako će tačno beba da sedne, sa kojom lakoćom će zauzeti položaj, koliko će uspeti da ga zadrži i kasnije da ga promeni“, kaže nam Hristina.
Kako bi se beba ispravno stimulisala kako bi pravilno posela, postoje određene vežbe, a evo koje Hristina preporučuje.
„Sa razvojem interneta i dostupnosti informacija, više ne morate da vodite dete kod fizijatra na pregled, da bi vam fizioterapeuti pokazali vežbe šta treba da se radi sa bebom i kako, a da se poštuje svaka faza u razvoju deteta. Možete da pronađete dosta snimaka na tu temu i sami. Ono o čemu bi trebalo da povedete računa jeste čije ćete smernice da pratite, da ti snimci budu potpisani od strane osobe koja ih radi, da ne bude ‘mama je to uradila jer su joj tako rekli’ i sad ona isto tome uči druge mame“, upozorava fizioterapeutkinja.
Kada se govori o vežbama za stimulaciju sedenja kod beba, ona ističe da je velika razlika u tome kako će se vežbe izvoditi u slučaju da se sa bebom vežba jer već ima određene predispozicije da kasni u razvoju, ili u slučaju da je beba urednog razvoja i samo hoćemo da je usmerimo, da je kroz igru vodimo put pravilne šeme pokreta, ka sedenju, puzanju i kasnije stajanju i hodu.
„Kod beba urednog razvoja, vi možete već samim pravilnim postupanjem sa bebom, kad je uzimate preko boka da utičete na šemu pokreta, da vežbate dovođenje bebe u kosi sed. To ćete uraditi tako što ćete je okrenuti na bok, jednu nogu zadržati dole, oslonjenu na kuk i podlakticu, ili šaku, zavisi od uzrasta bebe, a zatim preko druge ruke povlačiti naviše, na gore do kosog sedećeg položaja. Kad se beba skroz uspravi, noge su u tom položaju da recimo, desno koleno ide ka spolja i levo se namesti koso ka desnom, pa je bebi oslonac na desnom kuku i desnoj ruci. I sve ovo se radi sa bebama koje bi bile starije od šest meseci“, priča Hristina.
Drugi način dolaska do takvog sedenja je da je beba na podu, okrenuta na bok, i umesto da je povlačimo za ruku, mi možemo da je usmerimo da dođe do seda preko donjeg ramena, tako što ćemo ga podizati naviše dok se beba ne dovede u položaj da koso sedi.
Nekada zadržavanje u tom položaju nekoliko trenutaka možemo nazvati usmeravanjem bebe, ne forsiranjem i stavljanjem da sedi, ističe Hristina navodeći da je baš u tome velika razlika i da treba pronaći pravu meru.
„Kada su u pitanju bebe koje su pod nadzorom lekara, onda treba pratiti uputstva koja su data baš za vaše dete. I biti svestan da su to korektivne vežbe prepisane baš za vašu bebu, nije dobra ideja prepoučivati ih dalje“, objašnjava nam Hristina.
Pored ovih saveta, neki roditelji su i dalje u nedoumici oko toga da li bebu treba da požure u ovome ili treba pustiti da sve uradi u svom ritmu.
„Sve dok se beba razvija u predviđenim okvirima, ne treba se brinuti niti forsirati bebu na bilo šta. Okviri su tu samo to, okviri, uvek postoji i malo dodatnog vremena da se da bebi da savlada novu fazu u razvoju. Tako da treba da im dozvolimo da nađu svoj put. Naše je da sa njima postupamo pravilno, da ih vodimo u pravom smeru, da se formiraju pravilne šeme pokreta. A kada će to beba skroz usvojiti i primeniti, stvarno zavisi samo od nje“, savetuje Hristina.
Ona podseća roditelje da budu svesni činjenice da šta god da rade sa bebom, oni je nečemu uče.
„Zato bi bilo dobro da roditelj zna kako treba da postupa sa bebom. Tada ne izgleda kao da je uči da sedi, već je vodi u pravcu pravilnih šema pokreta, gde je sedenje samo jedan od položaja u kom se beba nalazi. I onda će sve beba sama. Ali temelj toga kako će to sve sama da uradi potiče od roditelja i njihovog postupanja sa bebom. Zato je velika važnost pravilnog postupanja sa bebom, kako je nosimo i podižemo i spuštamo“, kae fizioterapeutkinja za Zadovoljnu.
Neke mame se na raznim stranicama i grupama „hvale“ kako se njihova beba posela tad i tad, sugerišući da je naprednija od druge dece. Na pitanje da li nam nešto o detetovim sposobnostima govori to kad je uspela da se posedne, Hristina odgovara:
„Pre svega, ne treba upoređivati decu. Svako iskustvo je različito. Čak ni blizanci, jednojajčani, nisu isti. Postizanje razvojnih faza nije predmet za hvalu, jer svi smo mi jedinstveni i svaka beba ima svoj ritam. Često kada beba nešto radi prerano, bilo da se to odnosi na sedenje ili puzanje ili hod, kasnije se ispostavi da je neku fazu preskočila ili da nešto ne radi kako treba. Mama je ponosna, beba napredna, sve je u redu i ništa ne fali… Ili samo nisu procenu radila stručna lica da baš ništa ne fali…
Na roditelju je da se potrudi da radi što bolje ume, a na bebi da to prihvati i kad bude spremna, primeni. I onda, čemu žurba“.
Pored svih saveta i preporuka o sedenju beba, neki roditelji prave greške, a evo koje su najčešće.
„Najčešća greška koju roditelj može da uradi jeste da nepravilno podigne bebu i stavi je u sedeći položaj, pasivno, okruženu jastucima prerano. Čak i kad je to prvo blago nagnuto. Kad kažem prerano, mislim na period četiri, pet, šest meseci. U tom periodu karlica se sve više opušta i njena pokretljivost se povećava, a vi ste postavili dete u polusedeći položaj i bukvalno povećavate pritisak na sedalni deo, na donji deo leđa i kasnije, kako se razvoj odvija, utičemo na mogućnost da se tu pojave problemi sa kičmom, u vidu deformiteta, povećane lumbalne lordoze – izbačena zadnjica unazad, stomačić napred nagnut ili krive kičme u jednu stranu- skolioze, jednostrane ili S“, priča nam Hristina.
Određena istraživanja pokazala su kako su pojedina uverenja o posedanju beba preveziđena, te roditelji više njih ne bi trebalo da slede, a evo koja su.
„Jedno od zastarelih uverenja bi bilo: ako je ne stavim da sedne, okružena jastucima, kako će drugačije da nauči da sedne? A zapravo, ako bismo dali bebi slobodu kretanja na podu, bez nekih preteranih upliva s naše strane, na primer stavljanja u ljulju, oni bi sami našli način i put kako da se kreću, kako da sednu, propuze ili prohodaju. Samo ih treba usmeriti na pravilan način. Zato, dragi roditelji, zastanite ponekad, na trenutak, sedite na pod sa bebom, svesno, namerno. Posmatrajte sebe, korak po korak, kako ste vi izveli tu aktivnost, a onda na taj način vodite i bebu da to uradi na isti način. Dajte im dovoljno vremena za svaku fazu, puno strpljenja i ljubavi, i videćete kako će se sve odvijati kad je beba spremna i kako je beba spremna“, kaže za kraj Hristina.
***
BONUS VIDEO: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
