Postoji više razloga.
U Japanu je prilično uobičajeno videti mame kako nose svoje bebe na leđima. U stvari, verovatno ćete videti 4 od 5 žena kako vuku bebe na leđima ili u nosiljci. Zašto se deca retko voze u kolicima, a prednost se daje nošenju?
Istorijski gledano, bebe u Japanu su se nosile pomoću „onbuhima“ što u prevodu znači „kaiš za nošenje na leđima“. Ova nosiljka za bebe napravljena je od meke tkanine sa namerom da mame i drugi članovi porodice nose decu na leđima, a mališani mogu da im gledaju preko ramena. Nekada davno majke su morale da dovode svoje bebe sa sobom na pirinčana polja i to je bio najzgodniji način da paze na svoju decu dok rade. Nošenje dece u kimonu ili himou bilo je uobičajeno u Japanu vekovima. Ovo se promenilo 1930-ih tokom industrijalizacije kada su puštene u prodaju više komercijalizovane nosiljke za bebe.
S druge strane, veza između japanskih majki i njihovih beba je izuzetno jaka i to baš jer se toliko ceni rani fizički kontakt. Prema studiji koja je sprovedena u Japanu nad 12 zdravih beba, deca koje majke nose se osećaju opuštenije, a rad srca im je sporiji od beba koje sede u kolicima i to bez obzira na starost majke ili brzinu hodanja.
Pošto gomila Japanaca koristi javni prevoz, majke koje bi želele da obiđu Tokio ili druge gradove autobusom, podzemnom železnicom ili vozom traže pogodna rešenja. Više vole da svoje bebe nose u nosiljci ili marami umesto u kolicima. Na taj način ne brinu da li će im se točkovi zaglaviti dok ulaze i izlaze iz busa ili voza.
Inače, „onbuhimo“ je tradicionalna japanska nosiljka za bebe, a danas je njen dizajn iz dana u dan sve napredniji. Na japanskom tržištu su sada dostupne mekše tkanine i inovativnije nosiljke za bebe.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: