Da li ste i vi "užasna ćerka"?
Postoji mnogo eseja o majčinstvu, ali Blanka Lakasa je verovatno prva napisala knjigu o tome šta znači biti ćerka. U njenoj zbrici eseja glasovi 13 realnih žena mogli bi da predstavljaju milione. Tih 13 ćerki bi mogle biti svačije ćerke.
Lakasa je novinarka i autorka knjiga za decu, a sada je zašla u temu koja pogađa mnoge – neslaganje koje ćerke imaju sa svojim majkama. Zašto je tako teško govoriti o tome, a u isto vreme – imamo toliku potrebu? Zašto je najmanje istražena tema majčinstva upravo ona koja je zajednička svim ljudskim bićima – iz vizure deteta? I zašto se odnosi sinova sa majkama toliko razlikuju od onih koje s njima imaju ćerke? Lakasa se posvetila istraživanju ove opsežne teme. Rezultat je knjiga „Užasne ćerke“, koja je bolna isto toliko koliko je neophodna i zaceljujuća.
Mnoge od nas to osećaju. To je onaj osećaj da ne ispunjavamo očekivanja naših majki, da smo ih zaboravile, kao i da se zbog odnosa koji sa njima imamo u zrelim godinama – osećamo sebično. Krivica uvek lebdi nad nama i to je teret koji nosimo sa sobom.
„U svedočanstvima koja prikupljam, generalno, nema velikih drama. To su male priče, detalji koji se gomilaju tako da na kraju pomislite ‘ne činim dovoljno da se moja majka ponosi mnome'“, kaže Blanka.
Majčinstvo je za neke žene vitalna pokretačka snaga i glavni deo njihovog identiteta. Kada se ta funkcija završi, ostaju prazne. Postoji trenutak u kojem su i majka i ćerka već dve odrasle osobe. Tada obično i dolazi do sukoba, kada majka mora da promeni svoju ulogu. Mora da prestane da bude primarno majka i ne zna šta da radi sa svojom odraslom ćerkom. Tada se odnos menja, a ćerke obično misle da moraju mnogo da urade da bi prekinule neprekidni krug besa i krivice u pogledu majke. Razgovor o tom odnosu sa nekim — terapeutom ili prijateljem — pomaže da oslobodite. U tišini – gde ima straha, ljutnje, mržnje – nema isceljenja.
Moramo da razgovaramo i sa našim majkama. One su podvrgnute veoma brutalnoj vrsti društvenog suda. Morate se potruditi da ih razumete, jer je pritisak pod kojim su bile celog života – veoma jak. Očevi, s druge strane, ovo nisu iskusili.
Presuda protiv majki je brza: šta si pogrešila? Nisi bila dovoljno prisutna! Za generaciju kojoj je jedina funkcija bila „dobra majka“, ovakvo suđenje je veoma oštro. To je u suštini kao da im kažete – jedino što je trebalo da uradiš, nisi uradila dobro.
Pored stida, straha i krivice, ženama je zadata i ideja da su zadužene za brigu. Za generaciju naših majki, one među nama koje nisu rodile decu su nepotpune ili, bolje rečeno – nisu uspele da zaokruže ciklus evolucije. Kada se to desi, čak i ako imate braću i sestre, odmah postajete mamina negovateljica jer vam je od malih nogu jasno da ste rođeni da brinete o nekome. Na ovaj način, ako ne brinete o svom detetu jer ga nemate, moraćete da brinete o onome ko vas je rodio.
„Kada se ovo desi, žena nema pravo ni da se ljuti, jer je bes prihvaćeno osećanje u muškoj psihologiji, ali ne i u ženskoj“, kaže Lakasa.
Ta razlika, kada je u pitanju odnos prema majkama, je ono što takođe omogućava muškarcima da ne budu podložni „majčinskoj diktaturi“. Oni ne samo da su slobodniji, već imaju tendenciju da veličaju majčinsku figuru, doprinoseći tako ugnjetavanju majki i sestara.
„Oni mogu da kažu da im je majka najbolja, pa čak i da istetoviraju njen lik, ali mogu i da pobegnu od zagušljivog prisustva njene ljubavi, pa čak i od onih društvenih zahteva koji važe za majke, ali ne i za očeve. Svi znamo koji su kvaliteti savršene majke, ali kakav je savršeni otac? U ovom slučaju nema kanona i, u stvari, ako on uradi 4 stvari i subotom izvede decu u šetnju, automatski je kul“, kaže autorka knjige.
Uprkos složenosti situacije, Blanka Lakasa je optimistična kada je u pitanju vraćanje odnosa između majki i ćerki na pravi put.
„Mislim da ćerke koje su sada majke i koje imaju dosta ovoga u DNK, pokušavaju da promene takva ponašanja kako se ne bi ponavljale sa svojim ćerkama i koliko je to moguće da poprave situacije sa roditeljima. Za početak, tu su. Moramo da oslobodimo majke pritiska koji ih tera da budu savršene, a onda ih kritikujemo kada to nisu. Zapravo, ova knjiga apeluje na ćerke da prestanu da okrivljuju majke i razmisle o tome šta mogu da urade sa svojom decom. Ako ne bude tako, sa našim ćerkama ćemo raditi isto što su naše majke s nama i žalićemo se jer ne ispunjavaju naša očekivanja. To je suštinski mnogo češća pojava nego što se čini, jer su odnosi između majki i ćerki trajna igra ogledala“, zaključila je.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
