Kvocijent radoznalosti važan je koliko i kvocijent inteligencije, a njega je kod dece moguće razvijati.
Živimo u „doba složenosti“. Ubrzan tempo tehnoloških promena i ogromna količina informacija koje obrađujemo svakog trenutka, samo su dve komponente te složenosti. Lajbnic (17. vek) i Didro (18. vek) već su se žalili na opterećenost ljudi informacijama – „zastrašujuća količina knjiga“ na koju su ukazivali predstavljala je samo mali deo onoga što danas znamo, a mnogo toga što znamo danas biće podjednako beznačajno za buduće generacije.
A kako će se te buduće generacije nositi sa još većom složenošću koja neminovno dolazi?
Psiholozi kažu da će vašem detetu, uz IQ, njegov CQ možda biti važniji za uspeh u školi i životu.
A šta je tačno CQ?
Postoje tri ključna psihološka kvaliteta koja mogu da poprave našu sposobnost da upravljamo složenim situacijama. To su:
IQ (intellectual quotient) ili kvocijent inteligencije – skraćenica je za intelektualni kvocijent i odnosi se na mentalne sposobnosti
EQ (emotional quotient) skraćenica je za emocionalni količnik i tiče se naše sposobnosti da opažamo, kontrolišemo i izražavamo emocije
CQ (curiosity quotient) označava kvocijent radoznalosti i tiče radoznalostii i otvorenosti za nova iskustva, piše Harvard Business Review.
Iako je IQ teško trenirati, EQ i CQ se mogu razviti. Kao što je rekao Albert Ajnštajn: „Nemam posebnih talenata. Ja sam samo strastveno radoznao.“
A kako se trenira radoznalost
Sledite ove smernice:
Za razliku od kvocijenta inteligencije, koji je teško trenirati, radoznalost se lakše neguje, što je ohrabrujuće jer studije pokazuju da radoznalost poboljšava učenje i jača pamćenje.
Čitanje naglas u porodici odličan je način da podstaknete radoznalost, posebno ako svaku sesiju čitanja dopunite razgovorom i pitanjima o priči.
Radoznalost se neguje kada zastanete i zamolite decu da predvide šta će se desiti ili ih pitate zašto misle da je neki lik napravio određeni izbor.
Zamolite decu da opišu kako su zamišljali određenu scenu u priči ili kako bi možda drugačije napisali deo priče.
Kada je posredi negovanje radoznalosti, razgovor je neprikosnoveni kralj.
Postavljajte deci otvorena pitanja tokom dana. Podelite sa njima zabavne priče iz svog detinjstva i jedinstvenu istoriju vaše porodice.
Na putu kući sa bilo kog mesta koje posetite, raspitajte se o njihovim zapažanjima.
Pitajte ih o čemu su zanimljivo pričali u školi, koliko je dece bilo u razredu tog dana.
Nakon posete prijateljima, razgovarajte o zanimljivim delovima te posete. Možda vaš porodični prijatelj ima kauč u kuhinji? To bi bilo neobično.
Izbegavajte da budete kritični – kritični prema svom detetu i kritični prema drugim ljudima i situacijama. Pomozite svom detetu da na sve gleda kao na nešto fascinantno i vredno proučavanja.
Umesto da iskustvu pripisujete pozitivnu ili negativnu vrednost, zamolite dete da razmisli o zanimljivim novim stvarima na koje je naišlo.
Razbuktajte vatru interesovanja vašeg deteta. Dajte mu dovoljno vremena i alata da istraže stvari koje izazivaju fascinaciju kod njega.
Redovno idite u biblioteku i pomozite deci da pronađu knjige o temama koje smatraju privlačnim.
Gledajte video-snimke sa uputstvima i dokumentarne filmove sa njima o njihovim interesovanjima. Ali onda im dajte prostor za samostalno istraživanje i nemojte ga usmeravati.
Naučite decu da preformulišu svoje ideje o dosadi i pristupe svakoj situaciji i doživljaju kao nečemu sa potencijalno skrivenim blagom.
Pomozite deci da unaprede svoje veštine posmatranja i naučite ih da traže zanimljive stvari i životne lekcije u svakoj situaciji.
Dok pomažemo detetu da poveća svoj CQ, pomažemo mu da nađe rešenje za probleme koji će ga dočekati sutra u sve složenijem i složenijem svetu, piše Herald Tribune.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
